Представници четири синдиката запослених у просвети разговарали су јуче са министром Младеном Шарчевићем око спровођења споразума потписаног 2015. године. Како је за наш лист рекла Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, синдикати су инсистирали на исплати светосавских награда које нису исплаћиване три године, као и на исплати помоћи по основу 2,5 милијарди динара уштеде након збрињавања технолошких вишкова.
– Занимљиво је да су сви синдикати одавно прошли нашу муку око збрињавања технолошких вишкова, то је завршена прича у читавом региону. Дакле и ту каскамо – оцењује Јанковић.
Она истиче да је у питању исплата два пута по 15.000 динара, а да се овај новац дугује читавој просвети од предшколских установа до домова ученика, што обухвата око 107.000 запослених.
Договорено је, каже Јанковић, да се идуће недеље одржи састанак са министарком државне управе и локалне самоуправе Аном Брнабић, а да се одмах након тога затражи састанак код премијера, којем би присуствовали двоје министара и четири председника синдиката. Споразум између синдиката и владе из априла 2015. године гарантовао је исплату награда и помоћи, а потписали су га тадашњи министри Срђан Вербић и Кори Удовички.
По речима Јанковић, оно што следи након овог састанка, јесте наставак преговора о сету закона у просвети који би требало да се у скупштинској процедури нађу током маја или јуна 2017. године.
– Свесни смо да влада мора да аминује оно што је договорено, а што се не поштује већ две године. Ми као и увек, прво дајемо шансу разговорима, а ако не успе, договорићемо се о наставку борбе путем протеста или штрајка – истиче наша саговорница. Она каже да је српска просвета по свим основама на зачељу Европе, о чему се уверила и на недавно одржаном конгресу највећег просветног синдиката у Турској.
Делегација Уније је представљала Србију на овом скупу који је од 10. до 15. фебруара одржан у Анкари, заједно са представницима највећих синдиката из 41 земље Европе, Азије, Африке, Русије, бивше СФРЈ…
– Разменили смо искуства са колегама из Јордана, Нигерије, Кувајта, наравно Турске и бивших земаља СФРЈ и кроз разговоре потврдили да су просветни радници у Србији на зачељу Европе и по платама и по условима рада и по друштвеном статусу. Наша просечна плата је око 40.000 динара, а истовремено у Турској су наставници на другом месту најбоље плаћених професија са зарадом од 1.000 до 1.500 евра, одмах иза ИТ сектора – објашњава Јанковић.
Учионице са „паметним” таблама су и уобичајене у учионицама, а држава много улаже не само у наставнике, него и у школе, без обзира да ли се оне налазе у главном граду или у неком забаченом селу. У Турској, прича Јанковић, у школама нема двосменског рада, настава се завршава у 15 часова, а велика матура је један од најтежих животних испита за коју се деца припремају током читаве школске године у четвртом разреду средње школе.
– Наставници имају 15 часова недељно, а наши од 18 до 20. Свакога дана ђаци имају осам часова. Највише часова ученици имају из турског језика и правописа, а на другом месту је предмет „култура вере”, која обухвата све вере и за који сматрају да „формира и јача карактер”. Паметна табла је и у свакој учионици у Турској. Дакле, наставници тамо мање раде, боље су плаћени и имају боље услове рада – прича председница Уније.
Запошљавање наставника је по принципу који је некада важио и за Србију, односно Југославију, где се млади наставници прво „кале” по селима и малим школама. Сви учитељи и наставници полажу испит, на основу који се рангирају и добијају радно место.
Аутор: Сандра Гуцијан, Политика.рс