Књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“, представљена је данас у Београду, према ријечима аутора Миливоја Иванишевића, на дан када је прије 25 година почео грађански рат у БиХ и геноцид над Србима у Сарајеву.
Иванишевић је рекао да у српском дијелу Сарајева није било ниједног логора за муслимане, нема ниједног убијеног муслимана нити масовне гробнице, а да је у муслиманском Сарајеву постојало 120 логора за Србе и пронађено више десетина масовних гробница.
„Књига представља свједочења људи који су преживјели најтежу могућу тортуру. Она се ни по чему није разликовала, можда је понекада била систематичнија од оне коју су током Другог свјетског рата преживјели Срби у логорима тадашње НДХ“, рекао је Иванишевић.
Он је додао да је прије рата у Сарајеву, према истраживањима, било око 40.000 Срба, међу којима ни дјеца нису била поштеђена привођења, испитивања, па и батина у затворима.
„Све вријеме рата, неутрална страна, представници међународне заједнице, који су саучесници у српским страдањима, видјели су шта се догађа са Србима и никада ништа нису предузели да заштите Србе“, рекао је Иванишевић.
Он је додао да у цијелој БиХ не постоји ни један проценат људи одговорних за злочине над Србима да је против њих покренут судски поступак или поднесене кривичне пријаве.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да није доживио патњу као његови суграђани српске националности, али да је може осјетити, разумјети и преузети дио обавезе на себе да се то што се десило овјековјечи кроз књигу.
„Књига показује свијету који нас окружује над ким је заправо почињен геноцид и над ким је почињено етничко чишћење“, рекао је Лучић.
Он је додао да је у књизи представљено 80 свједочења, али да се зна да је много више Срба страдало, и да из тог разлога треба наставити са истраживањима и прикупљивањем доказа.
„Све институције морају осмислити начин, одвојити средства да би све жртве добиле сатисфакцију, а на крају крајева и Република Српска“, рекао је Лучић.
