Европски рекорд: Петина најбогатијих у Србији има девет пута више новца од петине најсиромашнијих

• Иза Србије је Турска у којој богати имају 8,7 пута више од сиромашних, а у ЕУ ситуација најнеповољнија у Румунији где је овај однос 8,3 (пута)
• Најмање социјалне разлике у ЕУ бележе се у Словачкој и Чешкој – (богати су 3,5 пута богатији од тамошње сиротиње), док је разлика испод четири и у Финској, Словенији, Шведској, Холандији и Белгији
• ФАКТИ: Податке о овој страни (и последицама) лажних и погрешних реформи и „европеизације“ која уби и оно што је у Србији заиста било европско – никад не чујемо од Александра Вучића и „социјалисте“ Ивице Дачића. Зна њихова змија које ноге треба крити. Њима и њиховој „европеизацији“ ништа не смета што у Нишу постоји фабрика чији радници рмбају у три смене – за минималац. А ако је то Европа, шта је онда модерно ропство?!

У СРБИЈИ 20 одсто најбогатијих има на располагању девет пута више новца од 20 одсто најсиромашнијих, и по том показатељу је неједнакост у Србији израженија него у било којој чланици ЕУ где је просек 5,2 пута, показао је нови извештај европског статистичког завода Еуростат.

Од земаља обухваћених извештајем, Србија има највећу неједнакост по расположивом приходу, односно приходу умањеном за порезе и слична давања, који се може трошити или штедети, а следи Турска са разликом од 8,7 пута, док је у ЕУ ситуација најнеповољнија у Румунији где је овај однос 8,3.

Извесна разлика у примањима сматра се позитивном, као подстицај за рад, иновације и усавршавање, али се велики распон повезује и са сиромаштвом, социјалном искљученошћу, и криминалом, наводи се у извештају Еуростата који се базира на подацима из 2015. године.

Најмање разлике у ЕУ бележе се у Словачкој и Чешкој – 3,5, док је разлика испод четири и у Финској, Словенији, Шведској, Холандији и Белгији.

Аустрија, Немачка, Мађарска, Пољска и још неке земље спадају у привреде са разликом у примањима између четири и пет, Италија и Португалија су у групи земаља са разликом до шест, док су разлике веће у балтичким земљама, Шпанији, Грчкој, Бугарској Румунији.

Србија спада у мањину земаља у којима старији од 65 имају нешто веће приходе од млађих, са односом око 1,1, а ово је случај у шест земаља ЕУ – Луксембургу, Грчкој, Француској, Шпанији, Мађарској и Румунији, док је у ЕУ у просеку старији имају приходе на нивоу 93 одсто осталог становништва.

Ситуација је по овом показатељу најнеповољнија у Естонији, Летонији, Бугарској, Литванији, а следе Малта, Данска, Шведска и Белгија, где старији имају испод 80 одсто прихода остатка становништва, а у извештају се напомиње се да би тај низак однос могао да буде одраз висине пензија.

Србија је такође међу земљама у којима је највиши ризик од сиромаштва, мерен уделом људи који имају примања испод 60 одсто средњих примања у земљи.

По овом показатељу, најнеповољнија ситуација је у Румунији – 38,2 одсто и Шпанији, док су изнад европског просека од 25 одсто још и Грчка, Бугарска, Италија, Португалија, а најмањи ризик од сиромаштва је у Финској (13,2 одсто), Француској (15,7 одсто), док је у Немачкој око 22 одсто.

Према једном другом извештају Еуростата, Србија је при самом дну у Европи и по нето просечном приходу пунолетног становништва, са годишњим приходом од 2.591 евра, нижи приход има само Румунија 2.410, док је европски просек 16.580 евра. Опширније на www.euractiv.rs.

Бета