Србија се по количини злата налази на 59. месту у свету али шта вреди кад напредни лопови све живо покрадоше!

Београд — Према последњој анализи Светског савета за злато Србија је са 17 тона златних полуга, што чини близу пет одсто укупних девизних резерви.

У Србији је регистровано око 350 рударских фирми и око 20 предузећа која се баве истраживањем лежишта минерални сировина, од глине до злата. Уколико се у наредних десет година отвори пет нових рудника, као што је најављено, Србији ће то донети пет милијарди страних инвестиција и око 1.000 нових радних места.
Србија је тако водећа земља у региону по количини племенитог метала депонованог у трезоре Народне банке Србије (НБС).

Следе је Македонија са 6,8 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина која има три тоне. На последњем месту је Албанија са 1,6 тона злата, док Хрватска и Црна Гора нису на листи од сто рангираних земаља.

Све златне полуге депоноване у НБС произведене су у јединој фабрици за производњу злата у Србији – Рударско-топионичарском басену Бору, у коме се годишње произведе око тона злата. Према званичној статистици о производњи племенитих метала која се у Бору води од 1938. године, до данас је у РТБ произведено око 160 тона злата. Директор РТБ Бор Благоје Спасовски тврди да злато које они производе остаје у Србији зато што имају обавезу да све произведене количине прво понуде НБС, а тек ако би она одбила – што се није никада догодило – могло би на берзи да се појави борско злато.

Процена је да се Србија по количини злата налази на 59. месту у свету, да има 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из света.

Најбогатија налазишта злата у Србији налазе се у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе.

Због тога је тзв. тимочко-магматска зона већ годинама предмет интересовања великих светских компанија у рударству и она избушена уздуж и попреко. Тако председница Управног одбора познате канадске компаније “Мондоро” Теодора Дечев не крије да је та фирма заинтересована да учествује на тендеру за РТБ Бор и то пре свега на већ познатим лежиштима Церово примарно и Јама у Бору, као и Северни ревир и Чока Марин у Мајданпеку. Ова канадска компанија присутна је у Србији од 2011. и шест година се бави геолошким истраживањима у Србији и у непосредној околини Бора и има осам простора на којима обавља истраживања.

Није никаква тајна да је злато у Србији занимљиво многим страним компанијама, али нема тачних података колико их тренутно у нашој земљи има. Претпоставља се да око 50 страних фирми тренутно истражује налазишта злата у Србији, као и да у геолошка истраживања улажу између 10 и 100 милиона долара годишње. Мултинационалне корпорације попут америчког “Фрипорта”, канадског “Ресервоар минералса” и британско-аустралијског “Рио тинта” уложиле су у геолошка истраживања у Србији током последње две године око 95 милиона долара.

Док стране мултинационалне корпорације буше по Србији, процене о ресурсима и резервама злата, бакра, олова и цинка познате су само Министарству рударства и енергетике и спадају у домен пословне тајне. Управо због тога процена да Србија лежи на око 20 тона злата спада само у домен нагађања, али је неспорно да га има и да су најбољи доказ за то стране компаније које из године у годину пристижу у потрази за племенитим металом чија вредност је трајна.

Да заиста злата у деловима Србије има доказује и рудник “Леце” у Медвеђи, који слови за најбогатије налазиште овог племенитог метала у Европи, а који се већ три пута безуспешно продаје. Њега је пре неколико година купио бизнисмен Мирослав Богићевић, а након одласка у стечај држава је већ три пута покушала да га прода, али заинтересованих инвеститора није било. Почетна цена је са око 509,5 милиона динара плана на 285 милиона динара, али ни по тој цени није нашло новог купца. Но, то што нема купца не значи да се злато из овог рудника не вади, јер је он дат у закуп компанији “Лајф стоун капитал” из Дубаија, која је само прошле године ископала злато у вредности од 50 милиона евра. Треба нагласити да ова компанија редовно измирује обавезе према држави, односно уредно плаћа ренту и све остало на чега се приликом закупа обавезала.

Дневник, ДНЕ