За Косово је напредак да Црна Гора уђе у НАТО, јер би тако имала јаче пријатеље. Оно што повезује режиме у Приштини и Подгорици јесте финансијски интерес који се огледа кроз бројне, вероватно сумњиве заједничке послове.
Црногорска и косовска влада ускоро би могле да одрже заједничку седницу. Овај предлог, а уједно и позив, потекао је од лидера косовских Албанаца, после састанка министара финансија Подгорице и Приштине.
Односи Црне Горе и Косова у успону су још од црногорског референдума 2006, када се Црна Гора одвојила од Србије, и то захваљујући гласовима Албанаца. Подгорица је услугу узвратила само две године касније, када је 2008. признала Косово као независну државу.
Иако су „дугови намирени“, узајамна подршка Подгорице и Приштине ту није престала. А било би очекивано да ти односи због проблема између Црне Горе и Косова око демаркације границе буду, ако ништа друго, а оно бар — затегнути. Но, Тачија и Мила очито вежу виши интереси. Тако је Тачи постао почасни грађанин Улциња, а садашњи председник Косова не престаје да хвали односе са Подгорицом, што је у недавном интервјуу и рекао истичући да су „односи Приштине и Подгорице на највишем могућем нивоу, посебно што обе „државе теже ка чланству у НАТО“.
Ништа мање хвале за Приштину није имао ни Ђукановић, који је уочи парламентарних избора у Црној Гори гостујући на РТК1 (државна косовска телевизија) рекао да су „Косово и Црна Гора формирали тако добре односе током времена, које не може да поквари ни проблем због граничне линије са Црном Гором“.
Шта је то што спаја Црну Гору и Косово, или боље речено Мила и Тачија?
Неџмедин Спахиу, политиколог са Косова и Метохије, објашњава за Спутњик да је веза између Подгорице и Приштине пре свега економска, а да је случајност да је велика албанска заједница која живи у Црној Гори, била лист на ваги који је превагнуо у време црногорског референдума из 2006. године.
С друге стране, каже он, чињеница је да су и Косово и Црна Гора мале државе, које морају да брину о добросуседским односима, јер велике економије улажу у регион, а не у мале државе.
Колико чињеница да је Црна Гора једном ногом у НАТО, а режим у тој држави тренутно у милости прозападних сила, има везе са добросуседством, Спахиу каже:
„Црна Гора је пријатељска држава за Косово. За Косово је напредак да Црна Гора уђе у НАТО, јер би тако имала јаче пријатеље. Осим тога, и једни и други имамо исти циљ — евроатлантске интеграције“.
Новинар подгоричког листа „Дан“ Марко Вешовић подсећа да се 90 одсто људи у Црној Гори није никада сложило са односом званичне Подгорице у вези са Косовом.
„Када су у питању односи између режима у Приштини и режима у Подгорици, он датира, нажалост, још од 1999. године, када је Ђукановић на један начин подржао косовске Албанце, што се касније претворило у признање Косова. Сада видимо да покушавају да развију неке политичке и безбедносне везе и то им полази за руком, али нема никакве дилеме, бар се тако чује у круговима у којима се ја крећем, да то сигурно има финансијско корисне интересе, што је веома тешко доказати. Али, у политичком смислу, немам никакву дилему да оно што спаја режиме у Приштини и Подгорици јесте пре свега један финансијски интерес, који се огледа кроз бројне, да не кажем незаконите, али вероватно сумњиве заједничке послове“, сматра он.
Вешовић подсећа на извештај немачке обавештајне службе БНД која је изнела низ података о ситуацији на Косову из 2005. године у коме се помиње и Црна Гора и веза између црногорског и косовског руководства, и очигледно да те везе ни до данас нису раскинуте.
Пре годину дана, италијански геополитички магазин „Лимес“ означио је Црну Гору и Косово као мафијашке државе на мапи кризних жаришта у окружењу Италије. У редакцији, која је једна од водећих европских публикација које се баве геостратешким питањима тврди се да су Црну Гору и Косово квалификовали као „мафијашке државе“, између осталог, и на основу података италијанских институција.
Подаци који су коришћени за израду мапе базирани су на подацима из различитих извора. Међу њима су и подаци италијанских институција о илегалној трговини ка Италији (шверц оружја и дроге), у којима су, између осталог, земље балканског региона, а посебно Косово и Црна Гора, означени као важна чворишта.
Бранкица Ристић, Спутник
