ЕАЕУ: перспективе интеграције у оквиру зоне слободне трговине

Eксперти аналитичког центра “Руски савет за међународне односе” написали су чланак који је посвећен отварању преговора Србије и Евроазијске Економске Уније о увођењу међусобне зоне слободне трговине. Чланак се бави перспективама и даљем економском збилжавању две стране са освртом на већ закључене економске споразуме Србије. Читајући чланак можемо да се упознамо са руским погледом и дискурсом везаним за Србију, а такође њену стратегију у даљем економском повезивању на просторима евроазијског континента у циљу модернизације и научно-техничког прогреса. Главни аутор је један од водећих људи Евроазијске банке за развој Јарослав Лисоволик.

Кратак садржај

Чланак је посвећен истраживању перспектива, ризика и позитивних ефеката уласка Србије у зону слободне трговине са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ). Анализа постојећих споразума о зонама слободне трговине показује да Србија покушава да остане на путу многовекторске спољноекономске политике, балансирајући између европског и евроазијског пространства. При томе споразуми са европским партнерима јасно показују тендецију системске интеграције Србије у европски контекст, док споразуми са државама евроазијског пространства још увек нису обједињени општим нормама и правилима. Са наше тачке гледишта, успостављањем ЗСТ између Србије и свих страна ЕАЕУ, може дати додатну могућност српским привредницима за ширење свог присуства на евроазијском континенту, а такође може ојачати позицију Србије у осталим економским унијама које постоје на Азиском континенту.

Увод

У мају 2016. године Виши Евроазијски савет донео је решење о започињању преговора са Србијом по питању унификације трговинског режима са циљем образовања зоне слободне трговине (ЗСТ). Србија већ има закључене уговоре о зони слободне трговине са државама као сто су Русија, Казакстан и Белорусија. Од држава цланица ЕАЕУ Русија је прва закључила договор о ЗСТ са Србијом који је био потписан у августу 2000. године и подразумевао ослобађање 95% посто робе од царина. Договор о ЗСТ са Белорусијом потписан је у Минску 2009. године, а 2011. године протокол о изузимању неколико производа из ЗСТ. Споразум о ЗСТ потписан је са Казахстаном 2010. године, а ступио је на снагу 2011. године. Нови споразум који обухвата све државе ЕАЕУ омогућиче Србији да рашири своју ЗСТ на Киргистан и Јерменију, а у исто време и да оснажи своје трговинске везе на новој основи са Русијом, Казкстаном и Белорусијом.

Испитивање јавног мњења у Србији сведочи о високом степену подршке развијању односа са државама ЕАЕУ. Позитивну оцену руским инвестицијама у српску економију даје 84% грађана Србије, а у исто време 94% подржава сарадњу са Русијом. Без обзира на висок степен подршке, развијање економских односа још увек је далеко од реализације свог потенцијала. Можемо само да напоменемо тенденцију у економским односима Белорусије и Србије, који су успели да продемонстрирају повишени степен динамике међусобне трговине.

Са наше тацке гледишта ЗСТ између држава ЕАЕУ и Србије не треба да се бави само трговинским питањима – значајну пажњу у споразуму ЗСТ треба посветити либерализацији инвестиционих улагања. Поред стимулације економског раста и јачања интеграционих процеса на нивоу индустрије и компанија, сфера инвестиционих улагања може олакшати процес интеграција како са ЕУ тако и са ЕАЕУ. У таквим условима формирање зоне слободне трговине и интезивирање трговинске сарадње омогућују ширење могућности за формирање заједничких предузећа и инвестиционих пројеката.

Данас Србија има седам потписаних споразума о зони слободне трговине како са појединачним државама (Русија, Белорусија, Турска, Казакстан) тако и са групама држава (ЕАСТ, ЦЕФТА, ЕУ). Закључивањем споразума са ЕАЕУ, Србија може повећати могућности диверзификације својих спољноекономских савеза у светској економији ширењем на азијски регион.

У радној свесци бавимо се следећим питањима: какве последице доноси Србији зона слободне трговине са ЕАЕУ? Какве су дивиденде за Србију и ЕАЕУ од формирања ЗСТ? Који је најбољи пут за формирање ЗСТ између Србије и ЕАЕУ, и такође повећана конкуретна способност интеграционог пројекта у поређењу са другим алтернативним векторима интеграције за Србију.

Аутори су спровели анализу текстова споразума о зонама слободне трговине које је закључила Србија, текстова експертних интервјуа, дискурса јавног мњена у Србији о датој проблематици и основних показатеља трговине и инвестиција. Као резултат анализе урађена је препорука по питању могућег формата ЗСТ. Такође су предложена три сценарија интеграционих процеса Србије у односу на ЕУ и ЕАЕУ, при ћему са наше тачке гледишта сценарио који економски позиционира Србија као својеврсни мост између ЕУ и ЕАЕУ поседује највећи степен вероватноће.

Закључак и препоруке

За државе ЕАЕУ образовање савеза са Србијом је важно са тачке гледишта ширења географских економских веза и њено распрострањење, не само на Азију већ и на Европу. Зона слободне трговине са Србијом даје могућност повећања трговине и инвестиција са балканским регионом, нпр Македонија, једна од малобројних држава Европе која заједно са Србијом није увела санкције против Русије. Формирањем трговинских савеза у Европи ЕАЕУ ствара услове за боље активан дијалог са ЕУ о кординацији економске политике у региону, слаби позицију оних који сумњају у делотворност ЕАЕУ на међународној сцени и такође помаже у успостављању директног диалога између ЕУ и ЕАЕУ.

Са друге стране, за Србију образовање ЗСТ са ЕАЕУ представља и могућност отварања нових тржишта ( Киргизија, Јерменија) и јачање своје постојеће позиције у осталим државама ЕАЕС, пре свега са Русијом. Поред тога закључивање савеза са ЕАЕУ отвара могућност Србији да буде присутна и у осталим регионима Азије имајући у виду да ЕАЕУ ускоро потписује трговински споразум са АСЕАН-ом. Другим речима ако је за ЕАЕУ Србија платформа за улазак у балкански регион, то је за Србију ЕАЕС платформа за улазак на тржисте брзо растућих азијских тржиста. Додатни позитивни фактор за Србију од растуће интеграције са ЕАЕУ може да предствља сарадња са регионалним институтима развоја као сто је на пример ЕАБР.

Препоруке

• Велику пажњу споразуму о ЗСТ неопходно је посветити либерализацији инвестиционих улагања. Поред стимулације економског раста и јачања интеграционих процеса на нивоу индустрије и компанија, сфера међусобног инвестиционог деловања може олакшати хармонизацију интеграције Србије како са ЕУ тако и са ЕАЕУ. Развијање инвестиционих веза такође треба да буде усмерено на јачању националне производње у регионалном и глобалном ланцу додатне вредности.

• Имајући у виду да се споразум ЕАЕС са Србијом закључује у условима интеграције Србије у ЕУ, потребно је кординисати интеграционе процесе између два савеза. Најбољи начин би био успостављање трочлане консултативне комисије која би укључивала представнике ЕУ, ЕАЕС и Србије

• У циљу повећања конкуретне способности ЗСТ Србије и ЕАЕУ неопходно је обратити пажњу на флексибилност у области либерализације спољне трговине како са тачке гледишта могућих транзитних периода тако и изузетих осетљивих производа стратешки важних за националну економију.

Восток.рс