У Смедеревској Паланци трагедија, радник фабрике Гоша, убио се на радном месту због, како тврде његове колеге, тешке материјалне ситуације. У незавидној позицији је око 360 радника Гоше, којима власник, словачка фирма ЖОС из Трнаве, испоставља се, последње четири године скоро уопште не исплаћује зараде.
Агонија дуга више од четири године. Године 2007. успешно приватизована фабрика, од 2013. у немилости је власника из Словачке. Примања на кашичицу, неисплаћено више од 30 плата, три године неоверене књижице.
Драган Младеновић, решио је да ту агонију прекине самоубиством, тврде његове колеге.
„Изашао из болнице, није имао да једе, није имао са чим да се лечи, није имао више пара. Е сад су се сви сетили њега. Иронија (показује позив за комеморацију), погледајте ово, сад сви хоће да му држе комеморацију, где су били пре да му помогну, где су били пре, значи пустимо човека да се обеси, а сутра ћемо да му држимо комеморацију, да му купимо сандук, венац и да пише на њему, поштованом том и том, Гоша шинска возила“, каже Милан Вујичић, електротехничар у Гоши.
Љути су радници на власника, на државу која му је дозволила да се према њима тако понаша, али љути су и на своје синдикалне вође. Зато је одлука да један од њих да изјаву за Н1 изазвала негодовање.
– “Добио си радно место, добио си службени ауто, возио си се као краљ”
– “Добио сам, возио сам се, док сам возио тебе и тебе сличнима”
– “Не мене”
– “Добро, такво је било време”
– “Ви сте дотерали цара до дувара.
“Јесте, највећи кривац је синдикат. Зато што није радио свој посао, значи штрајк, затвори и готово. Али шта је, имаш људи, 60 посто, који су у беди тоталној, а 40 посто може да се снађе у сваком моменту. Нас је економска ситуација довела у ту ситуацију да одлажемо од данас до сутра, и уђосмо у четврту годину“, каже Милорад Милорадовић, председник Самосталног синдиката Гоше.
Радници више немају поверења у синдикат: “Најгоре је то што сад Милорадовић каже идемо ми сад у Трнаву, да разговарамо с газдом. Да ли ми имамо поверење да они оду. Не!. Ево ја кажем, не. Јер вероватно ће газда њима имати шта да каже, а нама не. И желим поново да кажем, ово није никакав политички скуп, ми никога не нападамо, нико ми није крив, ми смо криви, што пре четири године нисмо истерали багру из фабрике, све“, каже Милан Вујичић.
Нису ништа урадили 2013, али сада ступају у штрајк. Више од 160 радника не жели да се врати на посао док им не буду испуњени захтеви – исплаћен део плата, остатак враћен у ратама, повезан радни стаж и оверене здравствене књижице. До краја недеље протестоваће у кругу фабрике, следеће планирају и пред општину.
У фабрици данас није било могуће добити коментар никога од представника руководства. Генерални директор Иван Хемшил појавио се, према речима радника, јутрос у фабрици, али ју је убрзо напустио и претпоставља се отпутовао у Словачку. За самоубиство Драгана Младеновића је, кажу, само рекао да је у питању несрећни случај.
Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије каже да је велики број радника у стању безнађа. Синдикати указују, кажу, да држава мора да обезбеди најосновније здравствене и остале услове за живот грађана.
Извор: Н1
Za rukovodstvo je samoubistvo ”nesrećan slučaj”! Sramota, mi smo znači samo slučajevi a ne građani i radnici! Srbijo! I treba da nedstaneš jer drugo i ne zaslužuješ!