Откази, мање плате, веће рате – последице нове кризе

Да ли грађани могу да издрже нову кризу – Први талас прелиће се код нас за шест месеци. Страдаће извозници и мале фирме

КОГА змија уједе и гуштера се плаши. Гуштер није сигурно, али се још не зна ни колика је змија, а Србија већ данима расправља о новој кризи. Овог пута дужничкој, која истовремено тресе Америку и озбиљно дрма Италију и Шпанију. Просечан грађанин о њој и њеним евентуалним последицама заправо не сме ни да размишља, јер се још није опоравио ни од првог таласа. Оног, који је изазвао финансијски сектор, а у Србији је „подавио“ раднике.

Како да преживи нову кризу кад ни са досадашњом не може још дуго да се носи. Ова прва без посла је, како је проценио Међународни монетарни фонд, оставила најмање 400.000 људи. Што формално, што неформално запослених. Уколико се отпуштања наставе, мало је породица у којима бар неко, током ових неколико година, није или неће остати без плате.

НЕЗАПОСЛЕНОСТ: Откази су прва и најочигледнија последица преливања кризе у Србију. Синдикати већ процењују да ће јесен без посла оставити 40.000 људи. И то без утицаја међународног тржишта. Реч је о фирмама које су пред стечајем. Уколико криза удари из све снаге, економисти процењују да ће број отказа достићи 100.000.

– Ако би се криза потпуно прелила у Србију, без икаквих заштитних мера, драстично би погодила фирме које производе размењива добра – сматра економиста Драгован Милићевић. – Страдао би велики број малих предузећа, а она чине чак око 97 одсто укупног броја фирми. Сви би они претрпели пад тражње, а послодавци реагују смањивањем броја запослених и плата. То смо видели и током прве кризе. Само су тада реаговали успорено, па је 2008. година прошла без већих отпуштања, али је зато само у 2009. без посла остало 240.000 људи.

ПЛАТЕ: Смањивање плата би био само наставак негативног тренда. У време пред прву кризу, јуна 2008. године, просечна плата у Србији износила је 32.000 динара, што је тада било 400 евра. Годину дана касније спала је на 330 евра, а јуна прошле године на 328 евра. Подаци за овогодишњи јун показују скок на 375 евра. Истина је да је у овај просак ушла надокнада просветарима за одрађени штрајк, а да је из евиденције „испао“ одређени број предузетника, у којима су плате ниже због годишњих одмора.

– Наравно, морамо прво да видимо који ће сценарио кризе бити да бисмо предвидели и последице – каже Милићевић. – Италија и Шпанија за собом могу да повуку и друге европске земље. То би могло да ослаби евро. Није реално очекивати да ће динар да ојача у односу на евро. Ако би евро ослабио то би на нашу привреду имало несагледиве последице, јер је она потпуно евроизована. Могуће је да се људима смање штедни улози. Ако уз то дође инфлација, вредност ће бити још мања.

КРЕДИТИ: Друга могућност, која је почетком недеље већ показала своје лице, јесте да динар још ослаби у односу на евро. Е, то грађанима, посебно оним задуженима, доноси веће главобоље.

– Динар би могао да слаби, а то значи да ће порасти рате кредита – рекао је економиста Иван Николић. – То значи да ће порасти проценат ненаплативих кредита. Због панике могуће је да људи повуку штедњу. Ако падне тражња на нашим извозним тржиштима, то значи да ће пасти и њихова производња.

Николић је и умерени оптимиста када је реч о преливању кризе. Верује да би Србију криза могла да погоди нешто мање него земље у окружењу. Каже да смо од претходних „удара“ имали прилагођавање привреде, док су многе државе постигле опоравак, али су користиле исте методе које су и довеле до кризе. Милићевић не види никакву могућност да се светска кризе избегне.

– Немогуће је да се криза не деси, јер је то као када једно домаћинство хоће лепо да живи, а нема приходе. Западне економије су дефинитивно презадужене – каже Милићевић. – Ако је нека земља задужена више од 100 одсто бруто домаћег производа, то јесте банкрот, иако се тако не зове. Поједине европске државе само на сервисирање камата дају 12 до 13 одсто свог бруто домаћег производа. Могуће је да ће те дугове пролонгирати, али је питање докле. Јер, када погледате, у западним земљама, изузев Британије, није дошло до реалног раста зарада последњих 11-12 година. Нема реалног раста. Све се финансирало из позајмица и то мора однекуд да се врати.

 ДУГОВИ: Пад вредности акција на овдашњој берзи за готово осам одсто због лоших вести пристиглих са другог краја света, из државе која баш и није међу стратешким економским партнерима Србије, била је заправо знак шта све може да нам се догоди уколико се глобални економски проблеми што пре не санирају.

За разлику од првог удара глобалне кризе од пре три године, овога пута државне институције нису склоне да народ умирују. Како кажу, наше је да урадимо шта можемо, па да талас проблема из света, који ће неминовно стићи, буде што мање разоран. Рецепт који треба да применимо није нов. Контролисано задуживање државе, већа штедња, подстицај онима који извозе, пре свега храну…

Али, у земљи која је за годину дана изгубила око 90.000 радних места, у којој су само дугови државе према фирмама преко милијарду евра и где је ликвидна фирма прави раритет – тај план је тешко спроводив. Јер, за разлику од богатијих држава, наша нема средстава ни да врати своје дугове фирмама, а потребни су јој фондови којима ће, ако жели да се угледа на свет, упумпати новац у привреду.

Не треба заборавити ни да све државе које данас имају проблеме са својим буџетима имају изразито добро развијену саобраћајну и осталу инфраструктуру, док Србија свој први, прави аутопут добија тек 2013. године.

 И ЗАДУЖЕНОСТ РАСТЕ ГРАЂАНИ Србије годинама уназад важе за најмање задужене у окружењу. У мају је сваки становник у просеку био задужен 780 евра, од чега 700 евра за кредите, 26 евра за кредитне картице, а за лизинг уговоре 50 евра. То је био незнатни раст у односу на децембар прошле године, када је просек био 750 евра. Последњи подаци из јуна показују да је дуг грађана порастао за 3,6 одсто. То значи да је сваки грађанин премашио „кредит“ од око 800 евра.

 Генерално, стање у нашој економији је такво да, и поред значајно мањег спољног дуга и дефицита буџета, Србија не би могла да преживи кризу коју данас осећају бројне земље региона, Европе и САД. Јер, једино у Србији само 30 одсто укупног бруто друштвеног производа прави приватни сектор. Остатак БДП ствара – држава. Зато је у Србији толико и важно шта она ради. Скоро сваки трећи становник директно зависи од исплата из државне касе. Из ње се обезбеђују примања за више од 1,6 милиона пензионера, око 250.000 корисника разних видова социјалне помоћи и 500.000 плата за оне који раде у јавним институцијама. Само за плате у јавном сектору и дотације пензија из републичког буџета оде 70 одсто укупних прихода државе.

УЛАГАЧИ: Решење је, сматрају власти, нови аранжман са Међународним монетарним фондом. Он ће нам, кажу, ојачати кредибилитет макроекономске политике и привући стране улагаче.

Да они баш и неће бирати Србију, говори, рецимо, податак да је Индија у овој години повећала вредност страних улагања за чак 300 одсто, док ми треба да будемо задовољни уколико годину завршимо уз директне стране инвестиције вредне до 2,5 милијарде долара, што би значило да их буде – бар као у 2010. години. И није само Индија наш конкурент. Има још пуно земаља са већим тржиштем и значајно јефтинијом радном снагом од оне коју улагачи могу да добију у Србији.

Први талас кризе прелиће се у Србију за око шест месеци, некако баш у време када креће овдашња предизборна кампања на свим нивоима. Колико ћемо је осетити зависи, пре свега, од онога што се, у наредном периоду, буде дешавало у свету.

КАКО СЕ ДРУГИ БОРЕ СА КРИЗОМ

АМЕРИКА: Земља која је своју склоност ка виртуелном стицању профита, кроз најкласичнији домино ефекат, прелила на цео свет, очито ће ући у нови круг борбе за бољи живот. Амерички председник је, у сусрет решавању проблема, урадио оно што су, много пута пре, радили његови претходници. Законом је дозвољено да се национални дужнички лимит за наредних годину дана увећа са досадашњих 12,5 хиљада милијарди за још неколико хиљада милијарди долара.

Истовремено, планирају се за Америку невероватне мере штедње. Чак 2.700 милијарди долара обезбедило би се уштедама државних и социјалних трошкова, укључујући ту и повећање пореских стопа за најимућније Американце. Наредних десет година смањиће се, бар према програму, трошкови државе за око три билиона долара.

С друге стране, вероватно у сусрет изборима који ће се одржати новембра 2012. године, у Америци се све више говори о могућности увођења социјалних пензија, односно обезбеђивања примања најстаријих држављана САД без обзира на стање пензионих фондова. Они су у претходном удару кризе поприлично пропали, па су многи Американци, који су деценијама штедели улажући у приватне пензионе фондове, и буквално остали без било каквог извора прихода.

Оно што америчке изгледе за добар развој догађаја повећава јесте чињеница да ова земља, ипак, што данас многи заборављају, има најснажнију економију на свету. Према најновијим подацима америчког Министарства финансија, компанија „Епл“, рецимо, тренутно има више новца него власти САД. Америчка влада располаже са 73,7 милијарди долара у готовини, док су резерве информатичког гиганта достигле 76,4 милијарде долара.

КИНА: Као један од претендената на позицију број један светске економије лагано осећа проблеме свог највећег конкурента – Америке. Делимично зато што је власник највећег броја државних обвезница САД, али и зато што је управо америчко тржиште једно од кључних за пласман огромне кинеске производње. Кина се ових месеци суочава са високом инфлацијом која је „појела“ ионако мале плате радника у овој земљи. Помоћ предузетницима стиже, али уз очигледну панику кинеског државног врха, који страхује коме ће продати своју робу.

ЕВРОПА: Ни у Европи није мање драматично. И овде се показало да државе не могу бесконачно да се задужују рачунајући да ће грађани, кроз велике намете, надоместити превелике апетите државних функционера. Наравно, проблеми су се прво показали у земљама које су у „Б“ групи Европске уније. Али, ако се криза државних дугова са малих нација као што су Грчка, Португалија, Шпанија озбиљније прелије на Италију или Француску, Европа ће, упркос повољним вестима о расту немачке или скандинавских привреда, морати неком другом да преда епитет економски јаког континента.

Према подацима Евростата, италијански јавни дуг износи 116 одсто бруто друштвеног производа. Међутим, највећи део италијанског јавног дуга у власништву је италијанских грађана. Ова нација позната је као држава богатих појединца. Нема, наиме, италијанског дома, посебно на северу, који је без озбиљније штедње за „црне“ дане. Поред тога, италијанска влада, иако суочена са озбиљним захтевима за штедњу, предвиђа и снажну подршку италијанским предузетницима. А управо они носе привредну активност ове земље.

Пред викенд, у драми је био и званични Париз. Наиме, након гласина да би и Француска, попут Америке, могла изгубити врхунски кредитни рејтинг, пале су, на берзама, акције најјачих француских фирми, пре свега банака. Француска влада је за крај месеца најавила објављивање озбиљних мера штедње.

ГРЧКА: Опет се налази у ситуацији у којој јој свако ново задуживање изгледа као награда за штедњу. Затворени круг проблема нагомиланих деценијама као „врућ кромпир“ дат је актуелној власти и, нажалост, грађанима које политичари баш и нису обавештавали колико је, заправо, коштала улазница у прву ложу ЕУ и зашто за њих баш и није питање престижа што спадају у државе где се плаћа европском валутом. Прошле године банкротирало је 50.000 грчких фирми, индустријска производња пала је за 20 одсто, ове године за још 12, а незапослен је чак сваки шести радно способни грађанин.

Свако поређење проблема које имају државе света са стањем у Србији је, чини се, излишно. Јер, оно што прати већину криза у државама Западне Европе, па и САД, јесте да ове земље имају можда државе у проблемима, али су кућни буџети њених грађана значајно богатији од српских. Најбољи пример за то је, можда, Белгија. Јавни дуг ове државе је прошле године износио невероватних 100 одсто БДП. По овом неславном податку Белгија је трећа у еврозони, после Грчке и Италије. Уз то, ова земља живи већ годину дана без владе и буџета. Ипак, белгијски дефицит данас финансирају уз помоћ домаће штедње, а мање позајмицама на међународним финансијским тржиштима.

Новости