Тврдње Народне банке Србије да није надлежна да контролише пословање Развојне банке Војводине, а које су изречене на „Политикина” питања, изненадиле су стручну јавност. За шта је онда надлежна ако не да контролише пословање банака и да после те контроле предузима одговарајуће мере?
Подсећамо „Политика” је питала да ли ће НБС дати сагласност на најављену докапитализацију Развојне банке Војводине на шта је уследио одговор централне банке да за тако нечим нема потребе, јер тај акционар има учешће у капиталу те банке у износу већем од 50 одсто.
И на питање зашто су дозволили да РБВ дође до чак 75 одсто ненаплативих потраживања и због чега нису више контролисали њено пословање добили смо одговор да су чланови органа управљања једини одговорни за лоше резултате пословних одлука које су донели.
– НБС није у улози супервизора и не може бити одговорна за пословне одлуке које доноси менаџмент банке, нити је то пракса било где у свету. Такође, у складу са члановима 73. и 76. Закона о банкама, којима се ближе уређују делокруг Управног и Извршног одбора банке, прописано је, између осталог, да Управни одбор банке утврђује износе до којих Извршни одбор банке може одлучивати о пласманима и задуживању банке и одлучује о пласманима и задуживању банке преко тог износа, док Извршни одбор одлучује о пласманима и задуживању банке до износа који утврди Управни одбор – наведено је у одговору на наша питања.
Међутим, неки други чланови Закона о банкама упућују на то да за НБС и те како има посла у контроли пословања банака. Јер, у делу закона о банкама који се односи на контролну функцију Народне банке наводи се у којим све случајевима НБС даје сагласност за стицање власништва, као и када се може укинути издато решење о сагласности. А то су управо случајеви када је угрожено стабилно пословање банке.
У члану 98 наводи се да „Народна банка Србије може укинути решење о давању сагласности из члана 94. став 1. овог закона ако утврди да више нису испуњени услови за давање сагласности или ако лице које је добило сагласност своја права користи на начин који угрожава стабилно пословање банке”.
У случају Развојне банке Војводине нема сумње да је угрожено стабилно пословање банке с обзиром на то да јој је чак 75 одсто кредита ненаплативо и да јој је потребна финансијска инјекција од 150 милиона евра да би наставила да ради.
За стручњаке нема дилеме да је НБС надлежна за контролу пословања пословних банака из простог разлога што јој је у опису посла да контролише – да ли им је покривена адекватност капитала. А пошто је у случају РБВ ненаплативо чак 75 одсто потраживања јасно је да су јој ненаплативи кредити „појели” капитал. Да овој банци недостаје капитал јасно је и из тога што Покрајина најављује да ће због ње емитовати дугорочне дужничке папире у вредности 15 милијарди динара с роком доспећа од 30 година.
Политика
