Војислав Шешељ: Вучић је одржавао тајне контакте са ЦИА јод од 2004. године (видео)

Кад сте се последњи пут чули с Николићем, а кад с Вучићем?

– И с једним и с другим 2008. године. С Томиславом Николићем то вече кад је поднео оставку, а с Вучићем још двапут после тога. Једном лично, а други пут на састанку комитета за моју одбрану.

Кад сте схватили да ће променити идеологију?

– Што се тиче Вучића, само годину дана након мог одласка у Хаг, 2004. године када сам сазнао да се он тајно састајао са Мортоном Абрамовицем, познатим америчким дипломатом блиским ЦИА, задуженим за најпрљавије послове. То је јавно рекао Џејмс Лајон, тадашњи шеф Међународне кризне групе. Вучић је својим понашањем показивао да иде у том правцу. Године 2004, уместо наше радикалске плаве боје он је форсирао наранџасту боју. А та наранџаста је осмишљена на Западу и примењена у првом украјинском пучу кад нису признали Јануковичеву победу већ Јушченкову. Ја сам га питао, он је рекао да је начуо за наранџасту боју да добро делује на бираче у погледу резултата који се желе постићи. Нагрдио сам га и наложио да у другом кругу одбаци ту и да се врати нашој плавој боји и он је послушао.

Јесте ли питали Вучића за тај састанак с америчким дипломатом?

– Питао сам га, он је рекао да је то било случајно, спонтано, да није дуго трајало. Знате, и ја показујем с времена на време неко лукавство. Не идем одмах у фронтални обрачун, чекам да ствари сазру. Да сам ја прионуо у обрачун с Николићем 2006, не би ме странка разумела и ко зна шта би онда било. Тако исто и што се тиче Вучића.

И ствари су сазреле када је дошло време да се гласа за Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом?

– Тада је било све спонтано и јасно. Николић је био за гласање за ССП, неовлашћено је ушао у преговоре са Божидаром Ђелићем, а странка на председничком колегијуму одлучила да се гласа против. Имамо дакле принципијелан основ разилажења, да нико не може да каже да је у питању лични сукоб. То ми је било важно.

Је л’ је и Николић заврбован од стране Американаца?

– Тома је ишао постепеније од Вучића. Он је био опседнут похвалама да је добар, паметан и способан и он је у једном тренутку у то поверовао. Кренуо је странпутицом кад је добио први велики новац, а то је било 2006.

Од кога је добио новац?

– Од Бориса Тадића, Мила Ђукановића, Станка Суботића, а нешто касније и од страних обавештајних служби. Борис Тадић га је упућивао на Мишковића и изгледа да је од њега добио највише новца.

Зашто је Вучић хапсио Мишковића ако им је он обезбедио новац за странку?

– По мојим сазнањима, Вучић је неколико пута тражио од Мишковића новац за свој лист Правдаи овај му није дао. Мишковић је резоновао да је довољно што даје велике паре Николићу, зашто би сад давао и Вучићу? Међутим, Вучић му то није заборавио и кад је дошло до Мишковићевог хапшења, Николић се упињао из петних жила да то спречи. Вучић је сад у проблему и не зна како да се осуди Мишковић. Да сам на Мишковићевом месту, ја бих јавности дао комплетан списак политичара којима сам давао новац. У корумпираном друштву бизнисмени најлакше успевају ако подмићују политичаре. Али, за друштво су много опаснији подмитљиви политичари од бизнисмена. С њим би требало направити споразум и да добије статус заштићеног сведока. Тад бисте видели колико је узео Тадић, колико Мики Ракић, Томислав Николић и ко зна ко све.

Да се вратимо на питање како сте се растали с кумовима?

– Дакле, Томислав Николић је неовлашћено ушао у преговоре са Божидаром Ђелићем око неких амандмана на ССП иако је на колегијуму договорено да се споразум не подржи. И онда, видим ја на телевизији, изашао Николић за говорницу и каже прихваћени су амандмани и да ће гласати за споразум. Сазовемо поново председнички колегијум, ту сви, ја на спикерфону преко телефона, Николић једини за ССП и понуди оставку. Он је ваљда мислио да ћу га ја убеђивати, али ја кажем: „Добро, то је твоје право. Своја председничка овлашћења преносим на Драгана Тодоровића“. Тад су Вучић и Тодоровић рекли да то није добро, нанеће се штета странци и хтели су да убеђујемо Николића да повуче оставку. Ја сам намерно формулисао питање: „Томо, је л’ ти остајеш при својој оставци?“ Он процеди да остаје. Ја кажем Вучићу, ти ћеш сутра издати саопштење да СРС са жаљењем констатује да је Томислав Николић поднео оставку на страначке функције, да му се захваљујемо, једно лепо и коректно саопштење. То је био петак, Вучић не изда саопштење, ја га зовем у суботу и питам, каже: „Ми смо се договорили да одложимо до понедељка да видимо да ли ће Тома да се предомисли“. Ја му одмах кажем: „Вучићу, издај то саопштење или ће одмах бити издато саопштење о теби.“ И он изда саопштење и нестане.

Николић већ у понедељак почне да краде посланичка места, ми закажемо Централну отаџбинску управу за искључење. На управи Николић није имао ни четвртину подршке. Они који су остали верни странци, они су се договорили да дођу с беџом и на основу тога одмах је срачунао како стоје ствари. Тада је искључен из странке.

Јесте ли контактирали с Вучићем након што је нестао?

– Јесам, зовем га ја и питам где си ти ових дана, каже ја сам на бранику странке. Питам га где си, каже ишао сам у Италију, куповао неку штампарску машину за свој лист Правда. И опет га нема. Тодоровић ми је рекао да је Вучић незадовољан што он није преузео да мења председника и изразио спремност да му уступи ту функцију. Ја сам Тодору рекао да не долази у обзир и да Вучић не може остати ни генерални секретар јер кад се тако важне ствари дешавају на нивоу странке, он мора бити ту присутан и реаговати, а не оставити странку да се копрца у невољама. И кажем, Тодоре ово је шанса да се и њега отресемо, ако оде само Тома ништа нисмо урадили.

Дакле, могли сте да спречите формирање СНС само да сте Вучићу дали функцију заменика председника?

– Он тад не би отишао из странке, али ако би он био заменик, он би лукаво, интелигентно и постепено елиминисао из руководства све људе који му се супротстављају. Мене би убеђивао да је све у реду, да је одан странци, идеологији, мени лично и странка би променила своју политику за 180 степени. Он би остао, а сад бих ја био сом на асфалту, а СРС би била евроунијатска јер је он већ увелико био заврбован.

И шта се даље дешава?

– Дешава се конференција за новинаре и новинар пита Гордану Поп-Лазић где је Вучић, шта је с њим, а она одговори: „Откуд ја знам где је Вучић, нисам му ја мајка. Распитајте се где је, нађите га.“ Ту је њему било јасно да не може рачунати на место заменика председника. Он је онда интелигентно дошао пред градску скупштину, поднео оставку на одборнички мандат и рекао да напушта СРС. У међувремену, преко својих медија, нарочито преко Пинка, непрекидно форсира причу да се још није изјаснио кључни човек.

Шта је било с Мајом Гојковић?

– Маја Гојковић је такође била врбована. Она је у ноћи победе 2004. тражила да се склоне радикалске заставе. Ја сам јој рекао да су заставе наше основно страначко обележје, она није послушала. Напустила је страначку идеологију, а ја сам јој пружио шансу да се поправи. Године 2006. изабрана је у Централну отаџбинску управу, о томе је одлучио Конгрес странке, а према нашем статуту потпредседнике бира председник. Ја је нисам предложио ни у председнички колегијум ни за потпредседника. 2008. године на председничким изборима она је наочиглед новинара који су то снимили гласала за Бориса Тадића. То је разбеснело Николића и он је тада елиминисао из странке. Тад је проглашено да она није члан странке, што баш и није одговарало истини. Није избацивана.

Која је прича с Александром Мартиновићем? Након одласка Николића и Вучића из странке, позвали сте га у Хаг, постао је главни страначки адут, умало није био кандидат за председника…

– Ми смо почели да сумњамо да је он, кад смо га одредили као председничког кандидата, постигао договор са напредњацима да подржи у другом кругу Николића. Касније се испоставило да су сумње биле оправдане. Ко је могао у оно време кад је он у Скупштини дрвље и камење бацао на напредњаке да помисли да ће и он издати. После смо схватили да је он нападао искључиво Томислава Николића, што никоме на време није упало у очи.

Разговарала: Смиљана Видић, НСПМ

22. новембра 2014.