Доста нам је робовања!

Око 400 радница предузећа Фори текстил, некадашње Застава тапацирнице из Крагујевца, од понедељка су у штрајку огорчене условима рада и платама које су далеко испод републичког минимума.

Репрезентативни синдикати у овом граду оптужују се да ли је овај штрајк политички обојен уочи председничких избора у Србији.

Међутим, неформални вођа овог протеста Милена Беловић каже за “Вести”, да побуна нема апсолутно никакве везе са политиком.

Зарада до 161 евро

– Кап је прелила чашу у понедељак, 20. марта када смо око 17 часова добиле изводе за последње плате. Замислите да је за сав прековремени рад, ноћу и викендима, свака од нас добила од 17.000 до 20.000 динара (до 161 евро). У ту суму је урачунат и топли оброк и накнада за превоз. Још смо изложене свакодневним шиканирањима и малтретирањима, а то више психички ни физички нисмо могле да поднесемо – истиче Беловић.

Укупно 260 жена је зато одлучило да више не ради дуже од осам радних сати.

Већ 21. марта њих 220 је руководству фабрике послало захтев да у току од седам дана испуне шест захтева од којих су примарни повећање коефицијента за зараде и плаћање прековременог рада.

Како ништа од тога није испуњено, оне од овог понедељка долазе на посао, али раде само по осам сати.

– Првог дана нису хтели да нас пусте кроз капију, али када смо запретиле новинарима ипак су дозволили да уђемо. Један од захтева је био и да нико од нас не добије отказ, али сумњам да ћу претећи јер јавно говорим шта се дешава. Иако сам самохрана мајка са троје деце која је до сада живела од 21.000 динара, вероватно ћу остати и без тога – вели ова жена.

Падале у несвест

Описујући рад у овој фабрици чији је власник словеначки држављанин, Милена Беловић износи готово застрашујуће податке.

Инвалиди раде за џабе

Овај протест жена уследио је само неколико месеци пошто се у Крагујевцу неславно завршио штрајк инвалида из Застава Инпро.
Шеф штрајкачког одбора Стеван Пушоња каже да инвалиди више нису у штрајку, али и да више не примају зараде.

– Избачени смо из старог складишта и сада радимо, али не памтим када смо последњи пут добили плату. Од државе добијамо по 17.000 динара инвалиднине и то је све. Почело је и уписивање за социјални програм од 200 евра по години стажа. Неки су то потписали, али ништа се још не дешава – вели Пушоња.

– Током посла буквално морамо да се понашамо као роботи, а пошто климе не раде многе од нас су се онесвешћивале од врућине. Руководство је рекло да је ремонт клима скуп, али кад нека од нас скине мантил, одмах буде кажњена са 10 одсто од плате. Притом, на изводу за плату нигде не пише да смо радили макар 10 минута прековремено. Још само чекамо да нам обрачунају да ми њима дугујемо радне сате – вели Беловић и уз све то додаје да су свакодневно под тензијом да се што пре заврши, а свака грешка се скупо плаћа.

– Прошле године је једна колегиница погрешила у штепу и због тога је гађана тим производом – каже Милена.

Прети генерални штрајк

Протест жена из Крагујевца подржао је Савез самосталних синдиката Крагујевца чији председник Југослав Ристић каже за “Вести” да ће после данашње седнице одлучити да ли ће их и како подржати.
– Обратиле су нам се јер више не могу да издрже тортуру. Одлучићемо да ли ћемо организовати генерални штрајк испред ове фабрике као знак солидарности – наводи Ристић.

Он тврди да о политичкој позадини нема речи, али председник репрезентативног Одбора Самосталног синдиката из саме фабрике, Зоран Лазић, тврди да су предстојећи избори једини разлог протеста.

– Није спорно да у фабрици није све идеално. Последњих месеци смо у преговорима с пословодством и пред постизање споразума је уследио овај протест који је могао да се организује и следеће недеље – тврди Лазић и додаје да ће се на Збору радних људи радницима обратити власници, а да ће синдикат којим руководи јасно ставити до знања да у случају неиспуњења захтева може доћи до генералног штрајка.

– То је онда борба за радничка права. Оно што ради Ристић је директно сврставање на страну Демократске странке – тврди Лазић.

Све је по закону

Управа Фори текстила као и два репрезентативна синдиката ове фабрике негирали су да се у том предузећу не поштују законска права запослених.
У саопштењу је наведено да се свим запосленима “пружа подједнако право на рад у складу са законом, да имају безбедне и здраве услове за рад, заштиту на раду, ограничено радно време, право на одморе, накнаду за рад”. Управа тврди и да су радницима обезбеђена и “сва друга права гарантована прописима Републике Србије у складу са општим и појединачним актима послодавца”.

Ирена прегажена на послу

Нишлијка Ирена Илић (28) погинула је у несрећи у фабрици Леони код румунског града Питешти, где је била послата на обуку. Међу повређенима су држављанке Србије А. Р и Б. Г. и још петоро људи.

– Полиција води истрагу и ми чекамо званично обавештење. Након тога ћемо имати информације и за медије – речено је “Вестима” у амбасади Србије у Румунији.

Према речима очевидаца и полицијским наводима, несрећа се догодила када је радник по уговору Андреј – Кристијан Карамелеа (22), возилом улетео у групу људи на месту где се радници обично окупљају да доручкују, запале цигарету или попију кафу.

Тај простор, кажу запослени, налази се ван погона, али је ограђен жицом и плексигласом.

Ником није познато ни како је Румун аутом пришао толико близу фабрике.

Претпоставља се да је младић желео да импресионира раднике који су имали паузу за оброк, па је возио аутомобил у круг, кочио да би се потписао точковима и изгубио контролу при брзини од око 80 километара на час.

Изгубио је контролу и улетео међу столове где је седело око педесетак радника.

Думитра Андреј Аделин био је на неколико метара од трагедије.

– Видео сам да долази из правца неких камиона, одједном је скренуо десно и ударио директно у људе. Жена је подлетела под ауто и преминула на лицу места – казао је Аделин који је позвао полицију.

Карамелеа је добио дозволу пре годину и по дана, а румунски медији преносе да је имао полицијски досије и спекулишу да је могући мотив и освета због отказа.

Жалбе из Ниша и Прокупља

Погони немачке фабрике Леони у српске медије су доспели углавном након жалби радника из фабрика у Прокупљу и Нишу. Последњих година запослени у тој компанији у Прокупљу и Малошишту одлазе на обуку и привремени рад у фабрике ове немачке компаније у Румунији и Словачкој. Обука траје највише три месеца.

Ђ. Баровић – Вести