Економија

Ср­би­ја ће по­же­ле­ти рад­ни­ка

Београд – Србији би после 2040. године могло да недостаје од 80.000 до 100.000 радника, а Хрватска их већ увози Србији би после 2040. године могло да недостаје од 80.000 до 100.000 радника, саопштио је недавно др Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” Eкономског института.

Ова за Србију још далека будућност, у Хрватској је већ почела. Према писању загребачког „Вечерњег листа”, које је пренео Танјуг, код комшија је оглашено 26.000 слободних радних места. Највише се траже кувари, продавци, чистачице, помоћни кувари и кухињски радници, затим возачи, дипломирани економисти, зидари и медицинске сестре.

Тамо је држава дала „зелено светло” за увоз 7.000 радника, али компаније захтевају да се тај број повећа. Стање је ургентно у бродоградњи, машиноградњи, грађевинарству и превозу, наводи се у тексту.

Према Анкети о радној снази, која важи за најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, у последњем тромесечју 2016. стопа незапослености у Србији сведена је на 13 одсто.

По Николићевој рачуници, због исељавања људи и смањеног прираштаја, са умереном динамиком пораста броја запослених и циљаним економским растом од четири одсто, стопа незапослености у 2020. године спустиће се на 11,5 одсто, а 2027. испод шест одсто.

Преведено на језик конкретних бројки, број незапослених са прошлогодишњих 489.400 биће смањен на 369.200 радника до 2025. године, а 2033. године на испод 100.000.

„Већ од 2027. улазимо у озбиљну кризу тржишта рада која би се огледала у немогућности обезбеђивања довољне радне снаге као подршке даљем расту“, указује Николић.

„У овом периоду, уколико бисмо задржали постојећу привредну структуру, због веће тражње у односу на понуду радне снаге раст надница био би већи од раста инфлације, што би се негативно одразило на конкурентност наше привреде и успоравање њеног раста“.

Оно што ће се у Србији догађати за 10 до 15 година, у Хрватској се већ дешава. „Вечерњи” наводи речи шефа синдиката металаца Ведрана Драгичевића који каже да је због мањка радника под знаком питања реализација 1,5 милијарди евра уговорених послова у бродоградњи.

Процењује се да је у последњих седам-осам година из Хрватске отишло око 20.000 металаца који су нашли посао у Италији, Немачкој, Холандији, Аустрији и скандинавским земљама. „Да се врате, сви би могли да нађу посао код куће”, констатује лист. Али, Драгичевић наводи и под којим би се условима то могло догодити:

„Људи ће почети да се враћају ако им се основна плата повећа на хиљаду евра нето. Синдикат неће бити против страних радника, јер је и нама у интересу да се уговорени послови обаве, али тражимо да се повећају плате.”

Стање на тржишту рада је такво да ће компаније заиста морати коренито да промене однос према запосленима, наводи се у тексту, уз опаску да Хрватско удружење послодаваца с резервом гледа на повећање плата.

„Наша предузећа се надмећу на отвореном тржишту и морају бити у стању да понуде конкурентне цене упркос томе што су оптерећене врло високим трошковима. Због тога је простора за повећање плата мало и ситуација је различита у појединим индустријама”, каже Адмира Рибичић, директорка у Хрватском удружењу послодаваца.

Према њеном мишљењу, проблем одласка људи из земље или недостатка радне снаге само је делом везан за висину плата, а као аргумент наводи да и индустрији информационих и комуникационих технологија (ИКТ), која има високе плате, недостају хиљаде људи.

У хрватском Заводу за запошљавање објашњавају да су на сајмовима прикупили 10.000 молби сезонаца који чекају позив да почну да раде, али из туристичке бранше тврде да је и то мало.

„Само Истри је потребно око 10.000 сезонаца, а чак 6.500 мора да доведе из других делова земље. Иако послодавци криве све друге, заборавља се да су проблему и сами кумовали. Радно способне слали су уз стимулативне отпремнине на берзу рада. Уласком у ЕУ људи могу да бирају”, поручила је Марина Цвитић из Синдиката Истре, Кварнера и Далмације (СИКД), преноси „Вечерњи”.

Према подацима из анкете о радној снази Државног завода за статистику, у четвртом тромесечју 2016. у Хрватској је било 304.000 незапослених, а стопа незапослености износила је 15,1 одсто.

И послодавци у Србији би већ сада требало да размишљају о томе како да задрже способне раднике. Јер, и грађани Србије ће, можда, кроз десетак година моћи да бирају.

Александар Микавица, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!