ПОРЕСКЕ процедуре нам нису јача страна. Светска банка нас у последњем извештају о условима пословања у овом сегменту сврстава на чак 149. место у конкуренцији 185 земаља света. Само током последње године рејтинг нам је пао за пет места. Просечно предузеће у Србији на шалтер Пореске управе мора да се јави чак 66 пута годишње и на њему проведе укупно 279 сати, што је скоро 35 радних дана.
Министарство финансија и привреде обећава реформу. Циљ им је да у року од три године заузмемо макар 50. позицију на овој листи.
Светска банка, процењујући рејтинг, у обзир, осим броја процедура и потребног времена, узима и просечно пореско оптерећење земље. Фирме у Србији на разне порезе дају око 34 одсто свог профита. У Националној алијанси за локални економски развој објашњавају да је спора бирократија већи проблем од пореских стопа.
ЉУТА РАНА
ИЗАДАВЊЕ грађевинских дозвола је већ годинама уназад српска “љута рана”. И ове године смо на зачељу – 179. место. Кроз 18 процедура пут до грађевинске дозволе траје чак 269 дана. Надлежни и овде планирају реформу и пробој на позиције испод 100. места.
– Од 2006. године до данас се скоро ништа од тих података за Србију није мењало – објашњава Јелена Бојовић, директор програма за регулаторну реформу НАЛЕД-а. – Исти је број плаћања, исто време, а укупно оптерећење је чак од 2009. мање за два одсто. Рејтинг Србије и даље пада, јер други страшно напредују. И дефинитивно је број плаћања најпроблематичнији. Са 66 процедура ми смо међу десет најгорих земаља на свету. Просек је тридесетак. Могуће је за кратко време поправити овај резултат. Тачно постоје индикатори шта треба да мењамо.
Међу државама некадашње Југославије порезе је, макар по листи Светске банке, најбоље уредила Македонија. Заузима 24. место. Убедљиво предњачи по малом укупном оптерећењу, јер оно односи 9,4 одсто профита. По броју процедура најбољи су Словенци, свега 11, али је зато укупно пореско оптерећење 34,7 одсто профита. Иако Македонци имају више процедура, код њих се троши најмање времена – 119 сати. И док предузећа у Србији кукају над чињеницом да 279 сати годишње троше на порезнике, може их утешити податак да њихове колеге у Босни и Херцеговини пред шалтерима проведу чак 407 сати годишње.
