Иван Стојановић “Морални капитал Димитрија Љотића” (аудио)

Aman ljudi, pa zar posle sto godina nekome pada na pamet da prevrće po leševima i onome šta je bilo kad je bilo i šta bi bilo da nije bilo i ko zna kakve sve nebuloze i gluposti, da normalan poludi.
Kad već niste imali dovoljno muda da ga rehabilitujete posle rata, dok je još bilo i dokaza i živih svedoka, šta sada, posle toliko vremena, opet da se budale hvataju za kolire i objašnjavaju jedni drugima ko je u pravu, a ko nije.
Koja je svrha, vaditi uvek iznova iz mraka krvave košulje i hraniti naše dokazane “prijatelje” mržnjom među nama, koja nam nikada dobro nije donela, već samo zlo i pokoru?
Znajte da ništa nije onako kako izgleda sa distance od sto godina! Grešili su ljudi i neljudi sudeći u ono vreme, greše još više svi koji, posle toliko godina, sada pokušavaju da isprave onu stvar mrtvom magarcu, samo radi toga da nekima nešto dokazuju, makar što to nešto sto godina nisu dokazali!
Siguran sam da, ako ne svaki, barem svaki drugi Srbin, nosi u sebi saznanje o nekoj, nečijoj greški, koju je eto baš on lično pozvan da ispravlja, makar i posle toliko vremena, a za koje babe zdravlje i zašto baš on…
Još nekako razumem, direktne i bliže potomke koji su morali decenijama da gledaju kako neko đubre seiri na njihovoj, poštenim trudom i radom, stečenoj dedovini ili očevini. Ali valjalo bi pomisliti i da su otimajući neka imanja, otimači navukli na sebe i njegovo prokletstvo, jer zna se da nije svako imanje poštenim trudom tečeno, ni nekada, kao ni danas!
I prođoše vremena, naslediše jedne lopve, neki još perfidniji i gori, ali ostade masa dobrog i poštenog sveta, da pati “za ono naše što nekad bejaše…” i traži svoja prava koja im oteše, pa od stare muke nisu kadri da vide ove novopečene lopine koje, već i ne krijući, grabe misleći da će sve što drže moći i da zadrže.
Ali šta je poenta cele priče, što se svakoj budali nađe oponent i reč po reč proleti neka brža i nepromišljena, pa eto razloga za diskusiju stupcima po bubcima i cepanicama po cevanicama, a tu smo eksperti, još se i modernizujemo, malo malo neki polete na sve strane zajedno sa svojim gizdavim pegazima.
Zato, u pamet se dobri ljudi, treba neke stvari pustiti da ostare i istrule pošteno, jer živi ne mogu reda uvoditi među mrtve, verujem da su se tamo negde uz nečiju pomoć uredili i oprostili, samo im živi još ponekad izdrapaju stare račune…!