Против француске БНП Париба банке, једине која је у овој земљи пласирала кредите индексиране у швајцарским францима, подигнута је кривична оптужница за варање у трговачкој пракси.
Ово је уследило после три и по године истраге и то само месец дана пошто је ова банка поражена и пред Врховним касационим судом Француске.
Комерцијализација такозваних токсичних или отровних кредита, како се ови зајмови сада називају у већини земаља у Европи, тако је доживела неочекивани обрт. Више од 4.600 корисника ових зајмова у Француској трља дланове, јер би коначно могли и да наплате године робовања неповољним зајмовима.
Званичну потврду ове информације добило је и објавило Удружење за заштиту корисника банкарских услуга „ ЦХФ Србија“, а како кажу, правни ставови, које су заузели судови Француске, Шпаније и Уставни суд Хрватске, заснивају се на истим принципима на којима ово удружење пред домаћим правосуђем покушава да докаже незаконитост, непоштеност и неодрживост спорних кредита.
– Тужилаштво у Француској је 4. априла, после три и по године истражног поступка, двоструке оптужнице против ове банке, затражило да се случај упути на Кривични суд ради варања у трговачкој пракси. Ово за око 4.600 власника кредита, отвара право на надокнаду штете и то брзо будући да би се кривични поступак могао одржати у наредним месецима – каже за „Политику” адвокат Јелена Павловић из Удружења „ЦХФ Србија”.
Према подацима француског удружења дужника „Хелвет Имо”, поменута француска банка је већ доживела тежак пораз и пред Врховним касационим судом који је донео две пресуде које потврђују да је банка БНП Париба била у обавези да упозори необавештене дужнике о постојању валутног ризика, као и да би клаузулу о индексирању првостепени суд требало да прогласи злоупотребом.
Како за „Политику” каже адвокат Војин Биљић, овај случај у Француској је доказ да је прича о кредитима индексираним у швајцарским францима једна свесна превара грађана, с тим што, како каже, Француска за разлику од нас штити свој јавни поредак.
– Банке су довеле клијенте у заблуду и на основу тога се обогатиле. Ово је кривично дело и у Србији и у Француској, а прича банака да су клијенти знали шта потписују јер су пунолетни је сама по себи неозбиљна. Да то може бити аргумент, нико никад не би одговарао за превару. Француска је отишла корак даље и од Италије, Грчке, Хрватске, Мађарске, Шпаније, Ирске, Исланда, Аустрије и других држава које су поништавањем кредита у ЦХФ заштитиле своје грађане. С тим што оне до сада нису кривично гониле банкаре – каже Биљић.
Правници кажу да је овим француским примером стављена тачка на правну природу односа банака и грађана у случају стамбених кредита индексираних у швајцарским францима. Како кажу, остаје само питање да ли ће Србија и њени судови бити једини у Европи који ће легализовати банкарске преваре.
Аутор: Јелица Антељ, Политика.рс
