Македонија

Македонско оро на Тиранској платформи: Да ли ће Заев постати македонски Мило?

Хоће ли Груевски мирно отићи са власти или ће му судити Заев? Тражи ли Иванов удобно место под врелим сунцем? Може ли Заев спровести Тиранску платформу ако постане премијер? Ако то постане, по моделу Мила Ђукановића, владајући уз помоћ мањина, да ли ће Зоран постати македонски Мило?
Ко верује да је амерички дипломата Хојт Брајан Ји дошао у Скопље на првомајскиуранак, једнако верује и у то да је дошао да уговори да се, уместо кечапа, хамбургери “Мекдоналдса” премазујуајваром. Било је зато дирљиво питање извештача телевизије Сител да ли је Ји дошао у Македонију без знања америчког председника Доналда Трампа. Наравно да се некадашњи помоћник Викторије Нуланд, помоћнице државног секретара САД, слатко насмејао. Ако је жестока Викторија која се ангажовала у украјинском мајданском преврату, почишћена у првом таласу дератизације дипломатског естаблишмента Хилари Клинтон, у вашингтонској администрацији остало је још оперативаца врхунског ранга који чисте терен пре него што Доналд, а потом и читав свет, коначно сазнају каква ће бити његова спољна политика.

Зато се догађаји у земљи где сунце вечно сја одвијају таквом брзином да је тешко похватати све конце, а камоли предвидети судбине главних глумаца и њихове судбине, те је потребно вратити се три године уназад и временску балканску машину програмирати на 17. септембар 2014. године. Потом је треба лансирати у Комитет за спољну политику америчког Сената, где је новоименовани амбасадор САД у Македонији ЏесЛипинкот Бејли на саслушању изјавио да тамо далеко, куда одлази у нову мисију, живе – Словени.

Никола Груевски је од доласка на власт чврстом руком водио Македонију, узурпирао је медије, судство и полицију, свестан да после оружане побуне Албанаца 2001. године која је резултирала Охридским споразумом и кохабитацијом са албанским партијама у власти, не сме да превише води рачуна о стерилним демократским правилима у земљи где се једнако пева, плаче и пуца. Али, после изјаве Бејлија и његовог формалног обраћања Сенату где се оверава путни налог новог америчког амбасадора, а чланови Комитета углавном зевају, размишљајући с којим ће лобистом отићи на партију голфа, Груевски чини несвакидашњи потез за лидера једне мале земље. Позива заменика америчког амбасадора у Скопљу, уручујући му протестну ноту због изјаве Бејлија који још није ни ступио на тло Македоније.

Свака јужњачка вуду-баба могла је тада да му прорекне судбину а да му не гледа у длан и да пред њим не прави паприкаш од слепих мишева. Овде је потребно ресетовати балкански уклети времеплов и укуцати му нове координате: Москва, 23. јул 2013. године. Македонски вицепремијер Зоран Ставрески и руски министар енергетике АлександарВалентинович Новак потписују уговор о укључењу Македоније у изградњу гасовода “Јужни ток”, а Никола Груевски, који присуствује свечаности, изјављује да осим енергетске стабилности, гасовод има стратешки значај за Македонију. Да ли се Никола у Москви надувао гаса или је у кремаљским лавиринтима сусрео још некога, далеко моћнијег?

Пише Александар Апостоловски, Недељник.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!