БЕРЛИН – Према новом прорачуну, Велика Британија би требало да уплати Бриселу сто милијарди евра пре изласка из Европске уније, а немачка штампа се пита да ли ће „рачун за Брегзит” бити тачка раздора оцењујући да ће „сада бити гадно” јер се „ради о парама, а живци су танки”, наводи Дојче веле.
„Колико кошта развод? Када Велика Британија напусти ЕУ, за њом ће остати цех, огромна сума коју још треба уплатити у пензиони фонд службеника бриселске бирократије, у фондове на које се Лондон обавезао те као залог за заједничке дугове. До сада су рачунџије у Бриселу баратале са 60 милијарди евра, али су – како се прича, на иницијативу Немачке и Француске – сада срачунали поново и дошли до целих сто милијарди евра”, пише Дојче веле.
Британија је, истиче, у европски буџет за 2015. годину уплатила 11 милијарди евра више него што је из њега узела.
Испада, додаје, да Брегзит кошта колико и деветогодишње чланство у ЕУ.
„У питању је наравно максимални захтев са којим це преговарачи из Брисела изаћи пред своје колеге из Лондона. Ако до преговора уопште дође. За сада је став британске премијерке Терезе Меј да нема говора о уплаћивању толиких пара. Осим тога, она тражи да се најпре испреговара будући трговински аранжман између Острва и Континента, па да се тек онда прича о условима разлаза”, наводи Дојче веле.
Међутим, указује, та јој жеља вероватно неће бити испуњена. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и немачка канцеларка Ангела Меркел јасно су рекли: прво развод и алиментација, онда прича о будућем односу, подсећа немачки медиј.
Као један од могућих сценарија наводи да би на ванредним изборима у јуну торијевци, под руководством Меј, могли да убедљиво победе, па да она у Доњем дому у Вестминстерској палати окупи више умерених посланика који ће бити за такозвани меки Брегзит.
„Тада би ЕУ могла да добије паре – можда не све, али свакако већи део. Уколико се Британци одлуче да буду тврди, веома је могуће да се током две године колико је предвиђено за преговоре не договори баш ништа”, наводи Дојче Веле.
У том случају би, додаје, Уједињено Краљевство 29. марта 2019. године аутоматски престало да буде чланица ЕУ, а осталих 27 земаља би остало без својих пара, док би Лондон остао без споразума о слободној трговини.
„Сада ће бити гадно. Ради се о парама, а живци су танки”, оцењује Бадишес тагблат (Баден-Баден) додајући да „обе стране блефирају на велико, међусобно се оптужују, користе психолошке трикове”.
Лист сматра да је важно да се преговори припреме и воде у миру, али оцењује да изгледа да преговарачки партнери томе нису дорасли.
„Фленсбургер тагеблат” пише да Меј хоће да, наспрам трошкова одласка, на други тас стави права која ће држављани ЕУ убудуће имати у Великој Британији.
„Међу немачким дипломатама у Лондону се чује да је Меј расписала превремене изборе јер полако постаје свесна високе цене коју це Уједињено Краљевство морати да плати. Жели да има мандат за компромисе и тражи подршку у борби против мрзитеља Европе из своје конзервативне странке. Али преговарачки покер распирује антиевропско расположење у британском становништву”, указује тај медиј.
Полако – кажу у „Ноје оснабрикер цајтунгу”.
„Свако ко се икада цењкао зна да се почиње максималним захтевима, астрономским сумама, како би се отворио тактички простор. ЕУ нема интереса да економски ојади Велику Британију. Британци не могу без европског тржишта. Па ипак, рачун за Брегзит могао би да буде тачка раздора”, сматра тај лист.
„Ноје оснабрикер цајтунг” оцењује да две године за преговоре, колико је предвиђено европским уговорима, није довољно.
„Британци, истина, прете да ће отићи без плаћања. Такво кршење уговора било би катастрофа са енормним последицама по обе стране – политичким и економским. Према анкетама расте број противника Брегзита, којима је већ мука од свега. Шта ако се расположење промени тако да већина Британаца ипак пожели да остане у ЕУ?”, пита тај медиј.
Конзервативни Велт (Берлин) сматра да је раширено виђење да се влада у Даунинг стриту раскомотила, да живи у „Брегзит-Ла-Ла-Ленду” и игнорише димензије овог подухвата.
С друге стране, Рајн цајтунг (Кобленц) пита се шта хоће ЕУ.
Лист примећује да 27 земаља ЕУ у овој ствари говори једним гласом, што у последње време није уобичајено.
„ЕУ кроји пројекцију заједничког непријатеља како би збила редове и заплашила друге чланице које евентуално сумњају у чланство у ЕУ. Њих треба одвратити од саме помисли да крену британским стопама”, закључује тај лист.
Танјуг
