Бујановац – Редакција Магазина Таблоид добила је писмо Одбор за људска права из Бујановца, које је потписао председник ове организације, Светислав Величковић, а у коме се говори о драматичном стању у овој општини југа Србије. Такође, и радници Дуванске индустрије Бујановац, са своје стране су описали економску и политичку ситуацију у овом региону. Њихово обраћање такође преносимо у скраћеном облику.
На препоруку председнице тадашњег сазива Скупштине РС да се обратимо Влади РС у складу са чл. 122. и 123. тач. 1. Устава РС, представници наведених организација и више грађана из Бујановца, званично су 02.02. 2011. године предали Влади РС, у Немањиној 11 предали петицију са 7.000 потписа у којој смо захтевали: Ванредни попис становништва у општини Бујановац, ревизију бирачких спискова, проверу пријаве боравка, ванредне локалне изборе, расподелу функција у институцијама и јавним предузећима према националној структури становништва, покретање кривичне одговорности за организаторе Избора 2002. године, заустављање албанизације топонима (Прешевска долина је измишљен појам!), заустављање исељавања Срба (уз благослов власти), контрола трошења буџетских средстава у општини Бујановац, пријем Делегације подносилаца петиције…
Kако није било никаквог одговора од претходне власти (Петиција се затурила негде!?) поново смо исто поновили 02.02. 2015. године али и ова власт не хаје. Александар Поповић је 27., 01. 2017. године поднео пријаву за разговор са Премијером са темом Стање међунационалних односа у општини Бујановац. До дана данашњег нема никаквог одговора.
Бујановац, заточеник српске и албанске мафије
Бујановац је још једно несрећно место на Југу Србије где је живот потпуно обесмишљен и где је свакодневно све мање шанси за преостале Србе који ту живе, а главни покретач бесмисла је управо Влада Републике Србије односно СНС.
Ради се по опробаној технологији извођења криминалних радњи, где су страх и претње људима који можда хоће да протестују против криминалних радњи, главни аргумент, па радници и грађани немо посматрају шта се дешава али ћуте јер им живот може бити уништен.
Најновији пример политичке криминалне приватизације узорног предузећа „Дуванска индустрија Бујановац“ ( ДИБ) које 80 година успешно послује, преживело све ратове, санкције и изазове тржишта, али актуелну политичку мафију изгледа да неће, и ако су нудили решење иза кога су стајали сви запослени аи шира Бујановачка јавност.
За ДИБ је била заинтересована међународна дуванска компанија „Стар Тобаццо Интернатионал“ из Хонг Kонга, која послује по читавом свету и има озбиљне планове за свој раст и проширење капацитета. Дошли су у Бујановац на челу са власником компаније господином Игбалом Ламбатом, који је Индијац пореклом, образован у Швајцарској, иза кога стоји тридесет година рада код највећих светских Дуванских компанија као што су „Пхилип Моррис“ и „Империал“.
Од 2008. године основао је своју компанију и од тада његова компанија бележи континуирани раст пословања и повећање капацитета рада. Желео је да у саставу његове компаније укључи и ДИБ са својим производима. Запосленима је изложио свој бизнис план који је био прихватљив за све запослене, али и за Бујановац као једну неразвијену средину.
План му је био да у наредне две године уложи шест милиона евра инвестиција и инсталацију две нове линије за два нова дуванска производа које ДИБ није досад производио. Да постојећу производњу технолошки модернизује и да обнови садњу дувана на територији општине, које тренутно нема, а од тога је живело преко двеста породица и сеоских домаћинстава. Поред задржавања постојеће радне снаге, предвиђено је и пријем сто нових радника што је за Бујановац готово невероватан број нових радних места. Најинтересантније је што није имао намеру да тражи било какве субвенције, које иначе држава даје новим инвеститорима и био је спреман да се писмено обавеже да ће пословати у Бујановцу најмање 10 година. Сва производња би завршавала у извозу и ДИБ би била комплетно извозно предузеће. Сви производни капацитети би били максимално попуњени.
Два пута је господин Ламбат одлазио у Министарство привреде да нуди своје планове, али није имао саговорника, примали су га куртоазно, увек у журби због многих обавеза. Срамно за Србију која се представља као добро место за инвестиције. На крају нудио је „Јоинт вентуре“ аранжман, где држава не мора да прода свој део капитала од 58% већ да ступи у неку врсту партнерства па након две године да поново размотре да ли је инвеститор да ли је испунио све што је договорено.. Ако јесте, онда могу разговарати о томе да држава прода свој део капитала. Није успео у томе. Запослени, а и јавност у Бујановцу били су разочарани ставом Министарства.
Изненада се појавила понуда фирме „Сремска млекара“ из Сремске Митровице. Истраживањем по интернету дошли смо до информације да је власник Раде Баста, човек живописне политичке и пословне биографије који је у тесној вези са Драганом Марковићем Палмом, али такође и братски сарађује са браћом Тончев познати бизнисмени из Сурдулице. Постало нам је јасно зашто компанија „Стар Тобаццо Интернатионал“ није имала шансу, јер политичка мафија је бацила око на имовину ДИБ која је врло атрактивна и лако се може уновчити код Албанских мафијашких кругова, који одавно меркају имовину ДИБ и стално покушавају да купе предузеће али за сасвим друге сврхе а не наставак производње. „Сремска млекара“ ће продајом албанским мафијашким круговима, који тако перу нелегално стечени новац (дрога…) зидањем стамбених зграда (мимо поднете пројектне документације примедба Одбора) што сваки посетилац Бујановца може да уочи.
Таблоид
