01.11.2012. –
Европска криза води не само ка беди најсиромашнијих слојева становништва, већ удара по основи западног друштвеног уређења – средњој класи.
Према критеријумима Светске банке, представник средње класе има високо образовање, зарађује најмање 2700 евра месечно, поседује некретнине и располаже уштеђевином у банци. У датом контрексту индикативна је Шпанија. Почетком кризе више од половине Шпанаца је себе убрајало у средњу класу. У значајној мери то се објашњава тиме што су у време економског успона у средњу класу убрајали све чија месечна плата премашује 1500 евра. То су углавном људи без високог образовања и потребне квалификације – продавци, келнери, зидари и слично. Доступност банкарских кредита, висока запосленост и развој социјалне сфере допринели су увећању средње класе. Ипак недавна истраживања су показала да је обезбеђени слој друштва на Принејима веома „смршао“. Смањење плата, повећање пореза и рата кредита постепено избацују из редова средње класе све више људи. Пко 60% шпанских породица из овог слоја страда од незапослености и недостатка егзистенцијалних средстава.
Политика строге буџетске штедње која се најактивније реализује на југу зоне евра, примењује се у ЕУ на све стране, само са различитим степеном интензитета, истиче руководилац Центра за економска истраживања Института за глобализацију социјалних покрета Василиј Колташов. У интервјуу за Глас Русије он је подвукао:
– Сва ова политика води ка разарању исте оне средње класе која је некада у Европи постала основа демокртије и чак социјал-демократских промена, које су осигурале пораст животног стандарда током периода од 50-их до 70-их година. У тој ситуацији може да се говори о кризи темеља европске либералне демократије управо зато што средње слојеве активно осиромашује пореска политика, политика смањивања социјалних трошкова поткопава европску средњу класу, поткопава њено материјално благостање, води ка њеном смањењу.
Периодички националне владе потхрањују друштво декларацијама усвојеним на европским самитима и радосним прогнозама. На пример, грчка влада је још једном одложила датум почетка економског бума за 2014. годину. Влада Француске обећава економски успон већ наредне године, али средња класа, напротив, само се све више плаши да ће се реална ситуација погоршати. Ова болест коју називају час грчком, час шпанском, проникла је на север Европе и активно га погађа, каже Василиј Колташов. У Немачкој, која се сматра зоном ослобођеном од економских проблема, отприлике четвртина радно способног становништва ради за плату од око 400 евра и мање. то је такозвана категорија „мини џобс“. Тачније велики број људи који нису могли да нађу посао и којима су пружили бар неку могућност да добију неки новац. У пракси богати Север не изгледа тако, констатује експерт. Свугде се дешава пад стандарда, у нивоу прихода, у схватању стабилности, када људи не осећају баш никакву сигурност у сутрашњицу.
Масовне демонстрације протеста изазване антиркизном терапијом у Грчкој, Шпанији, Италији, Француској и чак Великој Британији организују и спроводе управо представници средње класе. Између осталог, најактивнији извршиоци и учесници пројекта Арапско пролеће су припадници блискоисточног аналога „средње класе“.
Скоро пре век и по оснивач најреволуционарније социјално-економске теорије Карл Макрс говорио је да је снага буржоазног поретка у средњој класи. Данас многи аналитичари предвиђају да владајуће европске елите неће успети да сачувају овај костур западне демократије. Разочаравши се у власт, њена конзервативна и некада поуздана потпора распала се на радикалне ћелије и демонстрације – ултрадесне и ултралеве.
