Компаније у Србији показују генерално лошу праксу плаћања, сваки трећи рачун се не плаћа на време, а након истека рока плаћања, компаније у просеку 50 дана чекају на наплату, показује данас презентовано истраживање „Европске навике плаћања” компаније ЕОС Матрикс.
„Када клијенти пропусте рок плаћања, компаније у просеку морају да чекају 50 дана за наплату, што је далеко најдуже у Европи, где се чека 21 дан. Испитаници указују на забринутост да се у наредне две године не може очекивати промена таквог тренда”, рекао је на презентацији Иван Николић из Економског института.
„Србија је у врху европске листе у проценту доспелих плаћања, где се сваки трећи рачун не плаћа на време, односно 31 одсто. Постоји велика корелација између кратких рокова и добре праксе плаћања код приватних купаца и приватни имају знатно краћи рок плаћања рачуна од пословних купаца”, рекао је Николић.
Како је рекао, постоји велика разлика у навикама плаћања између приватних и пословних корисника, те приватни држе европски просек у измиривању својих обавеза на време, и то 79 одсто, а најбољу праксу у Европи показују при кратким роковима плаћања.
Пословни корисници, с друге стране, иако имају најдуже рокове плаћања у Европи, и то 46 дана, а упркос томе, налазе се на дну табеле по проценту измиривања својих рачуна на време – 67 одсто, а посебно лоша навика плаћања је приметна у сектору трговине.
Сваки трећи рачун у Србији, наводи Николић, није плаћен, или је плаћен са закашњењем, а нешто лошије навике плаћања у сектору су трговине, док, у Србији предузећа у просеку чекају више од месец и по дана на закаснела плаћања након истека рока плаћања.
Према његовим речима, најчешће последице лоших навика плаћања су инвестициони застој, што је навело 22 одсто испитаника и тешкоће у ликвидности, што је апострофирало 19 одсто испитаника.
С друге стране, на првом месту разлога лоше навике плаћања налазе се тешкоће у погледу ликвидности, 38 одсто, презадуженост 18 одсто, незапосленост – седам одсто, коњунктура шест одсто, те рекламација на услугу и намерно неплаћање, односно превара – по четири одсто.
Директор ЕОС Матрикс Јелена Јовић Милентијевић истакла је да се недовољно познавање уопште области управљања потраживањима од стране компанија и њене важности за ликвидност компаније провлачи као главни узрочник свих неплаћања кроз цело истраживање.
Она сматра да је круцијално за сваку компанију да прати своју финансијску стабилност, као и стабилност својих купаца, те да је спремна брзо да реагује уколико је та стабилност нарушена.
„Наша општа препорука за све компаније у Србији је да посебну пажњу ставе на унапређење процеса управљања потраживањима, да праћење ликвидности купаца мора да се одвија и пре самог издавања фактуре, да ликвидност купаца мора да се прати и пасивним праћењем док је фактура у валути. Препоручујемо да се то ради на дневном нивоу”, рекла је Јовић Милентијевић.
Наглашава да, на дан истека валуте, такође је препорука да, уколико није дошло до плаћања, купац се мора контактирати да се утврде разлози неплаћања, а како је навела постоје два основна разлога немар самог купца.
Она подвлачи да је много значајнији проблем неликвидности купца.
Истраживање је спроведено на узорку од 200 руководиоца, о пракси плаћања њихових клијената, у зиму 2016. године, а спровео га је Ипсос за потребе компаније ЕОС Матрикс.
Танјуг
Фото Р. Крстинић
