Београд – Министарства и установе чији је оснивач држава дугују привреди за обављене услуге или испоручену робу готово 13 милијарди динара, или око 100 милиона евра, показују последњи подаци са сајта Министарства финансија.
Иако су међу дужницима полицијске управе, школе, фондови, домови за старе и установе културе, рачуни које они још нису платили делују бенигно у односу на обавезе које су евидентиране као ставка Републичког фонда за здравствено осигурање. Наиме, домови здравља, клинички центри, болнице и апотеке својим добављачима нису исплатили на време укупан износ од 12,8 милијарди евра.
Закон о роковима за измирење новчаних обавеза који прописује рок од 60 дана за регулисање плаћања у комерцијалним пословима, усвојен је почетком 2013. и очекивало се да ће ставити тачку на дугове јавног сектора, који привреднику не може дуже од 45 дана да држи фактуру у фиоци. Изузетак су здравствене установе чији је оснивач држава, које плаћање могу да одложе до 90 дана.
Међутим, и тај двоструко продужени рок није био довољан а проблем нагомиланих дугова у том сектору постоји већ деценијама. До прошле године, обично их је „покривала“ држава, али је онда пре неколико месеци саопштила да то више неће чинити и „врућ кромпир“, бар када су у питању највећи дужници, апотеке, пренела на локал.
До сада, нико није израчунао укупну штету коју привреда трпи због отежане наплате па тако, на пример, нема података о томе колико је само путарских фирми угашено док пре неколико година плаћање из државне касе није постало редовније. Не знају се ни укупна дуговања јавних и предузећа која су доскоро била у реструктурирању, а њихова дубиоза постаје нешто видљивија тек када стигну до стечаја.
Тако се прошле године, када се усвајао унапред припремљен план реорганизације за РТБ Бор, сазнало да ће држава, односно грађани Србије, остати „кратки“ за око милијарду евра, док ће преостали, исто толико висок износ, то предузеће отплаћивати годинама. Глас привредника о овом проблему ретко се чује, јер се већина њих, посебно у мањим срединама, не усуђује да љути ни државу ни велика јавна предузећа, која су ту често једини инвеститори.
„Држава управља фирмама и установама не поштујући елементарне законе и то је основни узрок формирања високих дугова. Опште је место да су јавна предузећа и разне установе где менаџмент поставља власт, заправо њихов изборни плен. Зато их контролне институције не надзиру, па се преко њих несметано испуњавају и партијски и лични интереси. Колико је то присутно у структури дугова не можемо израчунати, али цех плаћају грађани и то је посебно видљиво у здравству.
Билансна је чињеница да у буџету нема пара за такву и толику потрошњу, која је отишла ко зна којим каналима а да се притом нису платили ни квалитетни лекари нити напредни медикаменти. Још је већи проблем што и када се нека средства пребаце, не пропрати се њихова реализација, па сада те установе не могу поново да рачунају на касу Фонда, а другу опцију немају“, каже за Данас Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.
Највећи дужници
Међу здравственим центрима, највећи дужник је ужички јер дугује 1,3 милијарде динара за 19.293 неплаћене фактуре. Неки домови здравља, апотеке и болнице које припадају том центру, суочавале су се и са извршитељима који су хтели да заплене медицинску опрему и кола хитне помоћи.
Од апотека, панчевачка и даље дугује више од 900 милиона динара, за 10.423 неплаћена рачуна, следе клинички центри Војводине и Србије који дугују 696, односно 566 милиона, док КБЦ Земун за 5.527 успостављених фактура, није на време платио укупан износ од скоро 493 милиона динара.
М .Н. Стевановић, Данас
