На путу у светлу будућност познатијем као пут без алтернативе стигли смо у Африку. И то званично. Уместо да после 17 година путовања постанемо део ЕУ пут смо завршили у Африци и то виа Албанија. Србија је после 17 година владавине разних психопата који су се ређали на власти постала део Африке. Радничке плате у Србији мање су од плата у више од две трећине афричких земаља. То су званични подаци.
Поред тих званичних података постоје и они који кажу да смо једна од најсиромашнијих земаља у свету и међу пет најсиромашнијих и најбеднијих у Европи. Здравство нам је исто на афричком нивоу. Правосуђе исто тако. Закони се примењују селективно и како се ћефне владајућем режиму. Криминалистички инспектори полиције продају и дилују хероин. На путу у светлу ЕУ будућност постали смо земља која је позната због добре и квалитетне кухиње и као земља јефтиних и добрих курви.
Док путујемо у светлу будућност буквално сваки дан слушамо и гледамо вести како нам се народ самоубија и самоспаљује због беде и немаштине у којој живи. То се дешава сваки дан. Људи због беде и глади скачу са мостова, зграда, поливају се бензином и самоспаљују. И док се због беде и немаштине самозатиремо владајући велеиздајнички режим Александра Вучића уговара са страним кредиторима послове вредне милијарде долара.
Човек који нема ни месец дана радног стажа и који као правник никада у животу није саставио уговор потписује данас уговоре вредне милијарде евра. Док му народ сваки дан гори. У беди и немаштини. И то буквално. Прави човек аутопут за Тирану вредан 1.6 милијарди евра. Прави и аутопут за Подгорицу вредан више од 2.2 милијарде евра. Питање је да ли у власти има барем једног нормалног човека који ће напредним лудацима да постави питање каква је економска оправданост и будућност тих путева које треба да финансирају они који умиру у беди и немаштини.
Каква је економска оправданост путева вредних више од 3.8 милијарди евра који завршавају у Миловој, Тачијевој и Раминој вукојебини? Где је то још и у којој земљи народ правио аутопутеве својим најцрњим и најгорим непријатељима и душманима? Постоје ли осим Србије под Александром Вучићем у историји људске цивилизације на планети Земљи такви лудаци? Аутор ових редова не зна за нешто слично.
У овом тренутку половина вишечланих српских породица је у опасности од сиромаштва. У последњих 17 година марионетске власти које су после петооктобарског државног удара инсталиране у Србији одлично су испуниле свој задатак. Од Србије није остало ништа. Постали смо монета за поткусиривање шиптарским терористима, Арапима, ЕУ, САД, Русији. Од нас су направили највеће европске и светске гоље и најобичније робље.
Пољопривреда нам је уништена и већ деценијама стагнира. Привреда више и не постоји. Велики државни системи попут ЕПС-а и РТБ Бора-а су у огромним дуговима. Свуда се краде и отима као да сутра не постоји. Странци у својим рукама држе више од 75% финансијског тржишта у Србији. Динаризација српске економије је тек нешто испод 20%. Већина медија и електронских сервиса је исто тако у рукама странаца.
У земљи имамо невладин сектор који броји преко 150.000 људи који су директно зависни од страних донација и страних газда који тако читаве делове популације купују веома јефтино. Модерни јаничари.
У Србији данас функционишу само две ствари. Мафија и полиција мада је веома тешко разазнати где завршава једна а почиње друга. Системска корупција којој је главно извориште и упориште кабинет Александра Вучића буквално као канцер гута читаву једну земљу и народ. Политичка опозиција постоји само номинално а две трећине тих такозваних опозиционара су у протеклих 17 година директно учествовали у уништавању сопствене земље и народа. Својевремено смо били згрожени афричким призорима на којима људи умиру у глади. Данас у Србији исто тако умиремо од глади.
На путу у светлу ЕУ будућност стигли смо у Африку. Виа Албанија.
Милинко Милинчић
Србија данас
