Кад се враћање дела отетих плата и пензија назива “повећање”

Од почетка године из Владе најављују повећање зарада у јавном сектору и пензија. Прво је то било два, три, пет одсто, а сад је улог повећан на 10 одсто. Стручњаци сматрају да је прво потребно утврдити да ли за тако нешто постоје ресурси, а потом како би се тај потез одразио на јавне финансије. С друге стране, имајући у виду да је пре три године пензионерима одузето 22 одсто, а запосленима у јавном сектору 10 одсто од примања, прво би требало то вратити, а онда причати о повећању.

По ко зна који пут најављује се повећање зарада у јавном сектору, а најновија информација из Владе је да би то могло да се деси у септембру или октобру и то за чак 10 одсто.  У изјави агенцији “Бета” економиста Љубодраг Савић је нагласио да плате у јавном сектору и пензије прво треба вратити на ниво пре смањења, па их тек онда повећавати. “Поштено би било да се примања доведу на ниво са кога су смањене. Све док се не доведу на тај износ, то је враћање одузетог”, рекао је Савић.

Он је нагласио да су плате у јавном сектору и пензије смањене од новембра 2014. године и оценио да је могао да се нађе други начин за уштеде у буџету, а не преко смањења примања грађана. “Тадашња влада није се потрудила да нађе простор за уштеде у прекобројној бирократији или онима који су запошљавани партијским везама, па и немају јасно дефинисано радно место”, рекао је Савић.

Да подсетимо, пензије веће од 25.000 динара су од новембра 2014. године умањене за 22 одсто, а износ преко 40.000 динара умањен је за 25 одсто, док су плате у јавном сектору изнад тог износа умањене 10 одсто. Од тада су биле две повишице тих примања, последња у јануару ове године. Пензионерима је до сада пензија увећана два пута по 1,25 и 1,5 одсто, И треба још доста повећавати примања да би се вратило одузето.  Кад је реч о платама прошле године су повећане до 4 одсто, а ове године појединим секторима од 3 до 5 одсто. Тако ни ту није враћено одузето.

Према фискалним правилима, удео издвајања за плате и пензије из буџета је висок

Економисти сматрају да су позитивни резултати, пре свега, суфицит у државном буџету у првом кварталу ове године у износу од 7 милијарди динара, помак у добром смеру, али да то никако није довољно за повећање плата. Министар финансија у Влади Србије Душан Вујовић је представљајући буџет за ову годину нагласио да је важно да примарни биланс буде у суфициту најмање 5 до 6 година  да би се удео дуга у БДП-у смањио на 60 одсто, што је у складу са Мастришким правилима. Такође, циљ је да се расходи за плате у буџету смање са 10 на 8 одсто БДП-а. Ако се има у виду да су издвајања за зараде у јавном сектору око 400 милијарди динара, обећано повећање од 10 одсто, значило би да се та сума увећава за 40 милијарди динара. То сигурно не води смањењу удела зарада у БДП-у, већ повећању.

Због тога су економисти скептични кад је реч о повећању плата, поготово у том проценту, јер би то у великој мери оптеретило буџет, односно јавне финансије, чија стабилност није у потпуности достигнута. Многи од њих сматрају да је смањење дефицита последица једнократних фактора и да  привреда још није изашла из кризе, тако да нема ни основа за раст зарада.

И поред свих повећања, просечне зараде у Србији мање него у Африци

Према подацима Мреже за пословну подршку, просечне нето плате прошле године у 21 афричкој земљи биле су веће него у Србији, а у 12 држава су биле ниже. У 2016. години просечна нето пата у Србији износила је 397,49 долара или 46.097 динара.”Ниже просечне нето плате у прошлој години имали у запослени у Мауританији -332,68 долара, Гани -313,82 долара, Кенији – 279,03 долара, Руанди – 270,22 долара, Тунису – 269,34 долара и Тогу – 249,93 долара”, рекао је Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Просечна плата у Србији 2016. години, према његовим речима, била је већа и од плате запослених у Нигерији – 230,31 долара, Сомалији – 202,86 долара, Уганди -164,94 долара, Египту -157,69 долара, Сенегалу – 140,09 долара и држави Мали -114,20 долара.

Он је додао да су више просечне плате од грађана у Србији у прошлој години имали запослени у Анголи, Либији, Замбији, Лесоту, Јужноафричкој Републици и Малавију, где су износиле од 1.806,50 до 1.126,12 долара. “Србију су претекли и Либерија, Намибија, Габон, Свазиленд, Конго, Боцвана, Судан, Џибути, Обала Слоноваче, Чад, Танзанија, Екваторијална гвинеја, Мароко, Мозамбик и Зимбабве, где су плате износиле од 998,93 до 397,78 долара”, рекао је Рајић.

Већини тих земаља, према његовим речима, недостају основне животне намирнице и принуђене су да их увозе, за разлику од Србије која има и вишкова за извоз. “Овакви резултати показују да концепцију развоја економије у Србији треба под хитно преиспитати, јер је Србија по стању у економији на нивоу средњеразвијених афричких земаља”, оценио је Рајић.

Извор: Економски Онлине