ЗЕЛЕНАШИ! Камате на дозвољени минус и до 36 одсто годишње

Пре 2014. године забележен је случај једне банке која је наплаћивала камату на недозвољени минус од невероватних 98 одсто
Са просечном платом од 49.635 динара или 400 евра сваки динар преко плате грађанима Србије значи много. Ко има текући рачун и стално запослење има и дозвољени минус, што је најлакши начин задуживања.

– И најскупљи. Према извештају Народне банке о висини каматних стопа на дозвољени и недозвољени минус за март (објављен у мају) каматне стопе су у просеку око 30 одсто годишње, а иду и до 36 одсто код неких банака. Код недозвољеног минуса оне иду чак и до 59 одсто на годишњем нивоу. Веровали или не ово је код неких банака чак и смањење у односу на стање пре 2014. године, пошто је забележен случај једне банке која наплаћивала камату на недозвољени минус од чак 98 одсто. У фебруару 2014. године Народна банка је покренула кампању да пословне банке спусте каматне стопе на прекорачења по текућем рачуну, али гледајући уназад неке банке јесу послушале савет, али неке и нису.

Најскупљи дозвољен минус је код Еуробанке и Сосијете женерал који наплаћују 36,2 одсто годишње, а одмах иза је Финдоместик банка са 35,7 одсто. Преко 30 одсто имају и Пиреус са 32 одсто, Адико са 31,7 одсто, Креди агрикол са 31,5 одсто, Ерсте са 31 одсто и Сбербанка са 31,2 одсто. Најскупљи недозвољени минус има Сосијете женерал са 59 одсто, затим ОТП банка са 55 одсто, Теленор банка са 50,5 одсто, Директна банка са 50 одсто и Адико банка са 44 одсто. Занимљиво је да рецимо Рајфајзен има каматну стопу на недозвољен минус 11 одсто, а Ерсте банка 12,7 одсто, што је скоро три пута мање од камате на дозвољени минус.

У односу на март 2014. године када је НБС покренула акцију највише су камату на дозвољени минус смањили у Уникредит банци за девет процентних поена и у Поштанској штедионици за осам. Код недозвољеног минуса највећи пад камата је убедљиво код Поштанске штедионице за чак 24,5 процентна поена и Креди агрикол за 24 поена (мада су оне далеко од најјефтинијих по овом питању данас). Значајно смањење имала је и Сосијете женерал за 19 и Рајфајзен за 13,8 процентних поена.

Банкари се правдају да је новац преко дозвољеног минуса најскупљи јер су средства увек доступна и не плаћа се ништа за превремену отплату минуса.

Да би неко добио дозвољени минус потребно је да има стално запослење и редовно да прима зараду преко рачуна банке, а већ после прве уплате може да рачуна на минус у висини, најчешће, једномесечног примања (плате или пензије). Иако већина банака не наплаћује накнаде на одобравање минуса, треба имати у виду да се мора платити меница од 50 динара и извештај Кредитног бироа од 246 динара. Такође, банке одобравају минус у периоду од једне до три године у зависности од банке, а при истеку рока неопходно је изаћи из минуса како би га банка обновила.

Банке обрачунавају камату на дневном нивоу за износ минуса тако да се препоручује што пре излазак из минуса. Коришћење минуса је најскупље за оне који су нон-стоп у минусу и то га користе у максималном износу. Не само зато што плаћају максималну камату већ и зато што их било какво кашњење у примањима или ванредно плаћање води у црвено, недозвољени минус за који се по правилу обрачунава још виша камата. Ипак, неколико банака у Србији, парадоксално, зарачунава нижу камату на недозвољени него на дозвољени минус.

Зато стручњаци упозоравају да се минус користи само кад је то неопходно и увек само да се премосте краткорочни проблеми са новцем. Најгора је варијанта у којој се минусом по текућем рачуну покривају дугорочне обавезе.

Још једна замка која се крије код коришћења минуса по текућем рачуну је када се гледа стање на банкомату под ставком “расположиво стање” приказује се укупан износ средстава увећан за износ дозвољеног минуса. Ово даје “лажну” слику да на рачуну имате више новца него што је то стварно случај и лако се може ненамеравано склизнути у црвено.

Колико је минус значај извор додатних прихода показује и износ од 44,3 милијарде динара (357 милиона евра) који се користи према подацима Удружења банака Србије. Од 4,9 милиона текућих рачуна, скоро 270.000 или 13 одсто је у доцњи.

Табела:
Најскупљи дозвољени минус

Еуробанк 36,2%

Сосијете женерал 36,2%

Финдоместик 35,7%

Адико 31,7%

Пиреус 32%

Најскупљи недозвољени минус

Сосијете женерал 59,3%

ОТП 55%

Теленор банка 50,5%

Директна банка 49,8%

Адико 44%

НБС: Конкуренција оборила каматне стопе

Од 28 банака које су у периоду од јануара 2014. до марта 2017. године одобравале минус на текуће рачуне, 21 банка је смањила каматне стопе па је смањена и просечна пондерисана каматна стопа на овај вид задуживања за 4,2 процентна поена.

Према подацима Народне банке Србије, исти број банака је појефтинио и недозвољени минус, захваљујући чему је смањена и просечна пондерисана каматна стопа за 14,9 поена.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс