Српска путоградња из године у годину запада у све веће дугове, али то владајућу странке и болесну мегаломанију Александра Вучића, уопште не омета да и даље закопавају осам милиона грађана у ропство из кога неће лако изађи ни њихови унуци. У овој и следећој, 2018. години, режим Александра Вучића ће се задужити још најмање милијарду евра за довршетак Коридора 10 и Коридора 11. Главни понуђач нових кредитних задужења је кинеска “Ексим банка”. Кинеске компаније једва чекају да после огромне штете коју је на српским путним коридорима направила грчка фирма “Актор”, блиска Александру Вучићу и његовим мешетарима, заседну на грбачу српских пореских обвезника. Хоће ли Коридори, та библијска, чудовишна гробница српског буџета, бити завршени у овом веку, или ће у њих, као у жртвеник неком паганском богу, стално бити додаване нове милијарде из прескупих страних кредита?
Трагови домаће и међународне мафије у српској путоградњи, налазе се дословно свуда. Да постоји независно тужилаштво у Србији, јавност би већ одавно сазнала ко је и како без пројеката долазио до међународних кредита, како су путеви пројектовани без озбиљне стручне анализе, ко је и за чији рачун склапао на стотине анекса уговора, у чијем власништву се налазе привилегована грађевинска предузећа која су добијала послове на намештеним тендерима, како је било могуће да неки капитални пројекти попут Коридора 10 трају дуже од 25 година, колико је мртвих пало у обрачунима такозване “путарске мафије”, где је за десет година нестало најмање шест милијарди евра повучених међународних кредита за изградњу путне мреже у Србији, те колико је буџетског новца за те намене завршило у џеповима странака, тајкуна и мафијашких фирми које су започињале радове, узимале огромна средства и нестајале након тога.
Али, уместо тога, јавност, грађани Србије, порески обвезници који плаћају све ове криминалне авантуре, добијају само лажне информације о “ширењу путне мреже” и “спајању кракова коридора”.
Током последњих пет година и две Вучићеве владе, стање се није поправило него је знатно погоршано. Коридор 10 неће ни ове сезоне бити завршен, а Коридор 11 (према Црној Гори) тек треба да буде пробијен и мада се унапред зна да неће бити рентабилан, кинеска Ексим банка је још 2013. године одобрила Србији један кредит од 334 милиона долара за његову изградњу (а требаће пет пута толико). Коштаће, дакле, шест милиона долара по километру и биће једна од најскупљих европских деоница! Зашто и коме то треба? Вучић у овој ситуацији мисли да “форсира” Кинезе у правцу путоградње по Србији, но тачно је да они њега “форсирају”, како би се позиционирали у овом делу Европе. Политички, то је можда добро за Србију, а финансијски, није ни близу доброг. Ових дана, Србија је већ одустала од дела Коридора 11, од Темишвара, преко Вршца, до Београда, оптужујући Румунију да “није свој посао обавила у року”. Ко и зашто не сме јавно да каже како је реч о нерентабилном путном правцу?
Половином маја месеца ове 2017. године, државни секретар Министарства грађевинарства Миодраг Поледица разговарао је са шефом Канцеларије Светске банке у Србији Тонијем Верхеијеном о динамици реализације пројеката из ресора Министарства, посебно за финансирање ЈП “Путеви Србије” са 60 милиона евра. У званичном саопштењу Светске банке пише да је тај новац издвојен за пројекат одржавања путева по учинку од 2017. до 2019. године, те за реформу у сектору путева, коју би требало урадити по угледу на реформу железничких предузећа.
Поледица се и овом приликом заиста нашао “на поледици”, па је брже-боље представио господину Верхеијену “динамику реализације пројеката” на друмском Коридору 10, као и “динамику рехабилитације путне мреже у Србији”, за деонице које финансира Светска банка. Али, ни шеф канцеларије Светске банке у Србији није овде од јуче. Он одлично зна да Вучићева влада прави разне представе, “пегла папире” и штимује документацију, па има обичај да оде и на терен, да се својим очима увери шта се стварно дешава.
Најбољи пример како се плива у овој вечно мутној води, говори и мали историјат једног од највећих државних послова у овом веку, изградња Коридора 10. Наиме, велике невоље почеле су тако што је цео посао измештен 2009. године из Јавног предузећа Путеви Србије у ново предузеће Коридори Србије, које има све облике приватне фирме. Мада је реч о државном предузећу, Коридори Србије имају (тако пише у његовом Статуту) сва овлашћења да “…иступају у своје име и за свој рачун”. Сви детаљи о томе налазе се у радној верзије извештаја Радне групе Министарства за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру, који је сачињен, сада је јасно, са циљем да га Вучић има за себе, како би лакше уцењивао и контролисао ионако прљаве играче ангажоване да посао никада не буде завршен.
Највећи део средстава новца за градњу коридора у Србији су међународни кредити, а ниједан од њих није повољан, него у себи имају клаузуле које директно воде у дугогодишње дужничко ропство. По свим досадашњим искуствима, предузеће Коридори Србије постоји искључиво као посредник коме држава обезбеђује кредит. А, шта ће са тим кредитом оно да уради и кога ће да изабере као најповољнијег извођача, хоће ли и како ће да надзире реализацију посла и решава питања експропријације, то више никога не занима.
Последице су више него катастрофалне. На пример, за Коридор 10 је својевремено издвојено 1,1 милијарда евра. Међутим, показало се да је држава из буџета платила најмање пола милијарде евра више на име одштетних захтева извођачких фирми и лоше експропријације. Тако је свакоме постало јасно да је Србија платила цену за “коридор и по”, како је то 2015. године рекла тадашња ресорна министарка Зорана Михајловић.
Овако штеточинске послове могао је да одобри само један човек: Александар Вучић. Томе у прилог сведочи и чињеница да су Коридори Србије као најповољнијег извођача 2012. године (дакле, чим је Вучић “узјахао” на кључне државне функције) ангажовали грчку фирму Актор на једном делу деонице Коридора 10 Ниш-Димитровград. Већ у јануару идуће године потписују уговор за још један део на истој деоници, а 2013. истој фирми додељена је и градња трећег овог дела Коридора 10. Нико у српској јавности није придавао значају чињеницу да је рачун грчког Актора био у блокади од средине 2015. године за суму преко 10 милиона евра и да је та фирма већ једном напустила градилишта на којима је изводила радове.
Без обзира на сва пробијања рокова и енормно повећање трошкова, Коридори Србије са фирмом Актор потписују у мају прошле 2016. године још један уговор за обилазницу око Димитровграда. Зато ни овог лета туристи из Србије неће моћи да иду у Грчку целокупном трасом Коридора 10. Јер, како се и види из радова на терену, фирма Актор на овим пословима самостално ангажује подизвођаче, како она хоће и кога хоће. Сада је већ познато да је Актор, на бази четири уговора са Коридорима Србије ангажовао 19 подизвођачких и кооперантских фирми, од којих, како једно истраживање показује, неке имају и по два и више уговора, за више делова пута!
Због свега тога, градња Коридора 10 је у међувремену поскупела на више од 20 милиона евра.
Кад је на притисак јавности Министарство за саобраћај, грађевинарство и инфраструктуру формирало Радну групу са циљем да утврди све чињенице у вези с кашњењем завршетка деонице од Ниша до Димитровграда, тачније, до бугарске границе, он је некако доспео у јавност а из Министарства је саопштено да је реч о радној верзији. У тој Радној верзији која се односила на деоницу укупне дужине 48,7 километара, испоставило се да је вредност четири уговора са подизвођачима била 172,8 милиона евра. Тако се дошло до непријатне истине да су компанији Актор на све четири деонице плаћани додатни аванси, да су тој компанији враћани депозити, исплаћивани одштетни захтеви, плаћани материјали…укупно 23,3 милиона евра.
У извештају Радне групе (који је у јавност, изгледа, доспео посредством бившег министра Велимира Илића, иначе ни данас нико не би знао шта се тачно дешавало и све би завршило у нечијој фиоци), пише да Коридори Србије “…не реагују на то што држава све плаћа унапред и преко уговореног, а извођач не поштује обавезе када је реч о роковима”, те да ово предузеће, супротно свакој логици, пристаје на нове анексе и не покреће питање наплате штете нити раскида уговора.
Уместо да се око ове невероватне пљачке подигне кука и мотика, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најавила је да ћу обавестити Тужилаштво за високотехнолошки криминал да утврди како је “…Велимир Илић неовлашћено дошао у посед радне верзије извештаја Радне групе министарства која ради извештаје о радовима на Коридору 10 и Коридору 11”. И тадашњи в.д. директора предузећа Коридори Србије Дмитар Ђуровић оптужио је Велимира Илића да је “кривац за кашњење радова” и тврдио да су разлог кашњења градње коридора лоши идејни пројекти који су рађени управо у време када је на челу некадашњег Министарства за капиталне инвестиције био Велимир Илић. Међутим, Ђуровић није објаснио како је то Вучићева влада узимала, а страни кредитори одобравали, средства на основу “лоших пројеката”. И чиме је његов режим гарантовао за такве кредите.
У јануару ове године, схвативши ваљда да је пљачка преко грчке фирме Актор увелико проваљена, и да мора да се макар формално огради, огласио се и Александар Вучић изјавом: “…Влада ће се постарати да коридори буду завршени упркос проблемима са једном страном компанијом која ради на мањем делу источног крака…”
Чињенице говоре нешто друго. Коридор 10 није завршен нити ће бити до краја 2017. године. Такође, нико квалификован не постоји да нешто каже о роковима завршетка Коридора 11. Почетком маја месеца је на чело предузећа Коридори Србије постављен нови генерални директор, Зоран Бабић, поново промовисан као “високи функционер Српске напредне странке”, мада је свима познат као “особа са посебним потребама” који је за рачун “Вољеног Вође” у претходној влади обављао посао шефа посланичког клуба СНС и тамо остао упамћен по урнебесним изјавама и трагикомичном непознавању матерњег језика и основних појмова опште културе. Знајући за Бабићеве “таленте” (“каријеру” направио препродајом гробних места у Врњачкој Бањи), јавност у Србији у наредном периоду може да очекује још већу штету и још опаснију пљачку преко режимског предузећа Коридори Србије. Једна од подизвођачких фирми грчког Актора на деоници Коридора 10, носи симболично име: “Нема проблема”! Реч је о предузећу за информисање, маркетинг и специјализовано посредовање у продаји посебних производа из Инђије, у власништву извесног Павла Раичковића.
Док се извођач радова на једној деоници бира на тендерима које расписују Коридори Србије, подизвођач може да буде дословно било која фирма. И та “било која фирма” може у посао да уведе колико год хоће нових подизвођача. Тако је законом у Србији “регулисано”.
Доказано је на многим примерима да државно предузеће Коридори Србије не врше никакву контролу стручности и способности ангажованих подизвођачи, мада је то једна од његових најважнијих обавеза. Тако се дешава да, на пример, посао подизвођача добије фирма која је и раније “преко веза у државним органима” добијала различите послове у Рударском басену Колубара. Власник фирме Лазар Лакета хапшен је у “афери Колубара”, али, као што се може видети из његовог ангажовања у српској путоградњи, то му је била само добра препорука!
На сличан начин, ангажована је још једна фирма која је радила са Колубаром, а данас је у послу градње Коридора. Реч је о фирми Неол градња у власништву породице Живојиновић из Лазаревца. Власник 50 одсто ове фирме је Ненад Живојиновић, функционер СПС-а у Лазаревцу, а који је такође привођен у истрази о злоупотребама у Колубари.
Свето правило државе и мафије у оваквим пословима гласи: што више ангажованих фирми, то већа прашина, дим и магла! На изградњи Коридора Е 75 од Ниша до Прешева и Е 80 од Ниша до Димитровграда, ангажовано је више од 200 подизвођача и коопераната. Тачан број је немогуће утврдити јер се често ангажују нови подизвођачи иза кога често стоје исти људи.
Мада тако не изгледа, Коридори Србије ипак имају критеријуме које морају да испуњавају подизвођачке фирме. Наиме, оне по закону морају да приложе посебан образац о техничким и кадровским капацитетима, лиценцу за градњу објеката на државним путевима, доказ о расположивој техничкој опреми и слично. Али, како је онда могуће да су, на пример, некакве фирме за маркетинг или самосталне занатске радње, ангажовани на градњи Коридора, испуниле овакве услове. Наравно, то је могло само уз одобрење Српске напредне странке и њених коалиционих партнера. И уз договорену суму новца.
А, какав хаос влада на изградњи путних праваца кроз Србију, најбоље говоре и овакве “ситуације”: државно предузеће Коридори Србије су у неколико случајева платили материјал грчкој фирми Актор, а она га није платила добављачима, и сада материјал који дуго лежи на градилишту и проблематичног је квалитета (арматура која је деформисана и зарђала), пропада.
На сваком кораку, где год траје изградња путева по Србији, направљена је огромна штета грађанима и држави, што неразумним уплатама, што кашњењем. Наравно, фирме блиске владајућем режиму су из сваке криминалне радње и планског развлачења посла, одлично профитирале. Профит иде “вертикално”. Директно у буџет странке и Вође.
Штета коју је предузеће Коридори Србије направило најбоље се види када се детаљно погледа шта је све рађено на само једној деоници, на пример Банчарево – Црвена Река. Уговор о изградњи те деонице је потписан у јануару 2012. године, и од тада је потписано још пет анекса – један у новембру 2012., два 2014. (март и новембар) и по један 2015. (фебруар) и 2016. године (октобар). Вредност овог уговора је око 3,9 милијарди динара. До краја новембра 2016. извођачу је било исплаћено 2,62 милијарде и аванс од 853 милиона динара! Аванс о коме је реч, оправдан је са – нула динара! Тј. исплаћен је без икаквог покрића и није оправдан ничим!
Деоница пута Црвена Река – Чифлик, коју је Александар Вучић спектакуларно “отворио” крајем 2015, још увек није завршена. Предузеће Коридори Србије и надзорни орган одговорни су за сву могућу штету насталу током периода експлоатације деонице Црвена Река – Чифлик, јер су је пустили у саобраћај 30. децембра 2015, иако извођач радова, није извео све уговорене радове. Финансијски, уговор је исплаћен око 56 одсто, а физички радови су напредовали 35 одсто. Дакле, као и у многим другим случајевима када је реч о пословним односима Актор – Коридори, даване су паре, а радови нису напредовали.
Након што су истекли сви додатни рокови, није покренута процедура наплате накнаде штете или раскида уговора, иако су за то услови били испуњени, за шта одговорност сноси Коридори, а супротно свакој логици, инвеститор потписује октобра 2016. нови анекс (о плаћању материјала на градилишту), иако је материјал већ претходно набављен и налазио се на градилишту.
Коридор 10 грађанима су деведесетих обећавали Слободан Милошевић, Мирко Марјановић, али и све владе после 5. Октобра 2000. Радови на појединим деоницама отварани су више пута. Примера ради радове код Прешева 1997. отворио је тадашњи премијер Мирко Марјановић, а 11 година касније ресорни министар Милутин Мркоњић. Србија 2009. године за завршетак овог Коридора, нешто више од 220 километара, од међународних кредитора узима 1,3 милијарде евра кредита, док је део изградње предвиђен и из буџета. У међувремену је 2011. Србија узела кредит од Азербејџана за изградњу прве деонице коридора 11 – познатијег као Београд Јужни Јадран. У питању је било преко 308 милиона евра за деоницу Љиг-Прељина, око које је такође избио скандал, јер су се многима укрстили “путеви утрошка”.
Од када траје градња оба коридора, број ангажованих фирми стално расте. Само на основу званичних извештаја, на оба коридора ангажовано је преко 500 различитих фирми. За бројна одлагања и увећане цене нико није крив, нико није одговарао и нико није сносио последице. И поред свега тога у наредне две године планирано је да буде потрошено више од милијарду евра за изградњу путева.
А 1. Колико је његов део?
Институт за путеве не шаље, како је некад било уобичајено, пројекте извођачима радова, јер их Вучићева влада не плаћа. Тачније, не жели да их плаћа. Извођач радова, поучен овим примером, не плаћа партнере, добављаче, кооперанте…Али зато Вођа преко предузећа Коридори Србије, редовно и издашно плаћа извођача стимулативним авансима, додатним авансима, плаћањем материјала који пропада…Питање се само намеће: чије паре Вучић пере преко Коридора Србије? Или, колики је његов део?
А 2. Милијарду и по евра-зашто и из чијег џепа?
Кинеска Ексим банка и кинеске грађевинске компаније, већ су спремне да крену у изградњу дела Коридора 11, Пожега-Бољаре (до границе са Црном Гором) у дужини од 107 километара. Сва стручна јавност у Србији види да ће ово бити прескуп и веома проблематичан посао (невероватних 230 мостова, истина, већином малих, и 59 тунела). Коштаће најмање милијарду и по евра. Али, не постоји гаранција да ће он икада бити исплатив. Срећом, има једна утешна чињеница. Наиме, изградња мале деонице пута Баточина – Крагујевац (без мостова), траје већ 10 година. Према том темпу рада, Коридор 11, до границе са Црном Гором, биће изграђен за 59 година, у време кад ће Срба бити таман за испод оне митске Тарабићеве шљиве!
Глоса
На оба коридора (10 и 11) последњих година изграђено је укупно 176.5 километара. Дуг Коридора Србије порастао је у том периоду за 518.4 милиона евра. На основу ових чињеница долази се до тога да је потрошено скоро три милиона евра по километру аутопута.
Никола Влаховић, Таблоид
