Експресно пресељење Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, како би се у њихове канцеларије уселио Савет за сарадњу са Русијом и Кином још једном је отворило болно питање односа матице према најмање четири милиона наших земљака у иностранству.
Да ли је ово пресељење нужан потез Владе Србије или је заправо само наставак деградације институција чији је задатак да се баве српском дијаспором?
Да подсетимо, најпре је формирано Министарство за дијаспору које је укинуто како би била формирана Канцеларија, да би сада сарадња с дијаспором била поверена Управи у саставу Министарства спољних послова.
Прече албанске општине
Одлични познаваоци ове тематике, саговорници “Вести”, једино се слажу у томе да би дијаспора морала да добије бољи статус од оног којег тренутно има.
– Довољан показатељ односа матице према дијаспори је податак да Виктор Орбан за своје расејање издваја 300 милиона евра, док Србија издваја тек милион и по. Наша држава више издваја за општине с албанским становништвом Прешево, Бујановац и Медвеђу него за српско расејање. За ове три општине се издваја 330 милиона динара, а за Управу за дијаспору 175 милиона. По тим подацима ваљда је јасно закључити колико је овој власти стало до расејања – истиче Иван Костић, председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.
Костић додаје да је реч о континуитету урушавања институција које се баве питањима српске дијаспоре.
– До 2012. године то је био ресор у оквиру поделе партијског плена странака које формирају власт, а од тада реч је о урушавању институција. Скупштински одбор на чијем сам челу тражио је у неколико наврата да се тај однос промени, али није било разумевања. Немамо ни одговор шта се догађа са Скупштином дијаспоре и зашто не ради, нити због чега Управа скоро четири године нема директора. Власт се на сваки наш допис понаша као глува и слепа – истиче Крстић.
Џаба закон
Некадашњи државни секретар у Министарству за дијаспору и актуелни председник Културно-просветне заједнице Србије Миодраг Јакшић каже да актуелна власт чини све да побољша однос матице са својом дијаспором, али да је проблем друге врсте.
– Србија је увек имала механизме за сарадњу с исељеницима. Питање је политичке одлуке на ком нивоу, у ком обиму и преко којих институција ће се водити активна политика. За то је потребан општи конзензус, али и примењивање постојећег закона и националне стратегије у чијем стварању је учествовало више од 30 удружења и организација – истиче Јакшић.
Драгоцена искуства
Миодраг Јакшић истиче значај српске дијаспоре.
– Многа искуства која дијаспора има су врло важна за све нас. Дијаспора може бити и дипломатски и економски мост с другим државама. Зато се залажем за апсолутну интеграцију дијаспоре у све токове наше земље, укључујући и представнике у српском парламенту. Али, поштујем и одлуку државе све док води озбиљну политику у сарадњи са дијаспором – рекао је Јакшић.
Управа бескорисна
Скупштина дијаспоре и Срба у региону није се састала још од 2014. Њен председник Драган Станојевић је изричит: суноврат односа матице према дијаспори је почео с доласком актуелне владајуће гарнитуре.
Не маре за нас
Станојевић каже да ће бити на месту председника скупштине дијаспре док се не изабере друго руководство или та институција не избрише из закона.
– Од првог дана постојања Скупштине до данас, ништа се у односу власти према нама променило није. Ниједан наш предлог или захтев нису чак ни разматрани – тврди Станојевић.
– Још 2014. сам послао допис Маји Гојковић да нам обезбеди салу за састанке и на ту молбу нису ни одговорили. Касније сам слао писма и дописе и другим званичницима, али такође без успеха – истиче Станојевић.
Он каже да га нимало није гануло што су запослени из Управе за дијаспору експресно исељени из својих просторија. Сматра да та Управа ни до сада није имала функцију.
– Примају плате, а ништа не раде. У крајњем случају, Национални савет за сарадњу с Русијом и Кином може да има неких ефекта, што ови немају. Они су до сада махом радили на своју руку, више су завађали него уједињавали, а држава је напокон схватила да је то неозбиљна институција и тако се и понаша према њој – изричит је Станојевић.
Према његовим речима, држава веома лако може да покаже да јој је и те како стало до дијаспоре, а први корак је да напокон размотри све закључке Скупштине дијаспоре док се састајала.
– Изгласали смо нови начин избора, правила, измене закона које су нам давале могућност да дијаспора функционише. Дакле, потребно је што хитније направити радно тело у коме би се осим нас нашли и представници Владе. Са тим би се отишло код председника и премијера и видело шта је најпаметније урадити.
С коња на Управу
* Министарство за дијаспору (2004-2012) у Влади премијера Војислава Коштунице и потом Мирка Цветковића.
* Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону (2012-2014) при Влади премијера Ивице Дачића.
* Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону (од 2014) при Влади премијера Александра Вучића.
Ђ. Баровић – Вести