Предлог шефа немачке дипломатије Зигмара Габријела о Западном Балкану укључује и нове фондове за државе региона и не значи успоравање евгроинтеграција. Тако званичници тумаче “Берлин плус”, нови план Немачке чији је циљ да се да нова енергија Берлинском процесу, уочи четвртог сусрета шесторице премијера у Трсту.

Да ли је “Берлин плус” минус у евроинтеграцијама Западног Балкана? Европски комесар је изричит. Нови немачки план није замена за чланство, већ знак да чланице желе да инвестирају у регион. Потпредседница Владе ту види шансу.

– Сваки фонд и сваки пут и сваки начин да до инвестиција дођемо и да их имплементирамо је за нас значајан и добродошао. То никако не значи да је то било каква врста компензације за спорији улазак Србије у ЕУ”, истиче потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.

Али немачки шеф дипломатије је на ту идеју дошао из забринутости. У региону види поделе и демоне национализма, а решење у економском оснаживању. Уочи јулског сусрета премијера западнобалканске шесторке предлаже и посебан фонд – да се Западни Балкан премрежи инфраструктурним везама, попут ауто-пута Београд–Приштина–Тирана, али и Србија – Босна и Херцеговина.

Циљ је и либерализација трговине и услуга, дигитализација, роминг, признавање диплома – однос какав имају чланице Уније.

– То ће помоћи шесторки Западног Балкана да на путу ка ЕУ буду спремније да постану чланице. Реч је о плану који је комплементаран процесу придруживања и који ће сваку од држава ојачати на том путу – наводи амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман.

Сигнал из Берлина – потребно убрзање

То је била замисао и немачке канцеларке када је 2014. покренула Берлински процес. И орочила га до 2018. Из Берлина сада стиже сигнал да је потребно убрзање. Без нових условљавања, уверен је Горан Свилановић.

– Нема нових правила, нових критеријума и нове стратегије, и даље остаје на снази она која омогућава државама да у складу са својим развојним могућностима и темпом усвајања акција постају чланице ЕУ – каже генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.

Главни донатори биле би чланице Уније. И шире, попут Норвешке и Швајцарске. Свилановић очекује и веће интересовање Европске комисије за владавину права и борбу против корупције.

– То је саставни део када се више пара издваја да се више води рачуна како се те паре троше – додаје Свилановић.

За евроскептике, “Берлин плус” је, док се Европа бави собом, знак да политика проширења постоји само у теорији. Али и да Западни Балкан остаје интересна сфера, да не постане мета других сила. Национални конвент о ЕУ га види као помоћ региону да достигне стандарде Уније.

– Важно је напоменути да је то један од одговора и на чињеницу да државе Западног Балкана у процесу приближавања ЕУ касне. Свака позитивна иницијатива и конкретно решење значи да ми унапред знамо куда идемо – наводи Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ.

Мапа “Берлин плус” тек се уцртава, а већ се упоређује са Маршаловим планом. Да би је Западни Балкан следио, премијери би требало да је прихвате, пред састанак 12. јула у Трсту. Тачно 60 година од када је потписан и План европске обнове.

ртс.рс