Председник Националног просветног савета (НПС) проф. др Александар Липковски упутио је надлежнима 60 примедаба на Нацрт закона о основама система образовања и васпитања.
Његов је закључак да нацрт треба повући и распустити радну групу која га је написала, а формирати нову за измене и допуне постојећег Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), која ће тај посао урадити на основу темељне и стручне анализе овог прописа.
Исто пише и у одлуци и предлогу комисије НПС, који су послати министру просвете и скупштинском Одбору за образовање.
Међу кључним мањкавостима, стручњаци НПС-а наводе да је радна група која је писала нацрт радила у министарству у потпуној тајности. У њој нису учествовали НПС, синдикати, универзитет, просветни заводи… За разматрање предлога закона и јавну расправу, предвиђено је веома кратко време, примећују чланови НПС-а. Прописи налажу да јавне расправе о законима трају минимум 20 дана, тачно толико (од 19. маја до 8. јуна) трајала је и ова о кровном закону за највећи део система – предшколско, основно и средње образовање.
У образложењу НПС-а напомиње се да „нацрт није усклађен са нашом Стратегијом образовања до 2020. године, нити са европским образовним документима, а руши постојеће образовне институције у Србији, укида школе од националног значаја, пренаглашава надлежности Министарства просвете и концентрише моћ одлучивања у руке министра…”
НПС који је до сада утврђивао, доносио, усвајао наставне планове, програме, стандарде… нацртом постаје саветодавно тело, чиме губи смисао постојања, процењују његови чланови.
– Нико нема право да укида важну националну институцију која у Србији постоји од 1880. године као независно тело компетентних стручњака. Алтернатива да министарство доноси одлуке о плановима и програмима није добра јер оно није за то стручно, а отвара и озбиљно питање објективности код именовања експертских комисија – став је комисије НПС-а.
Липковски сматра да НПС, каквим га нацрт ЗОСОВ-а предвиђа, „не треба да постоји, да беспотребно троши новац пореских обвезника”.
– Све надлежности које су одузете савету пренете су министру. Речи „доноси” или „утврђује министар” понављају се у тексту бар 25 пута, а сама реч „министар” преко 80 пута. По нацрту, министар постаје врхунска инстанца у раду савета и просветних завода (Завода за унапређивање образовања и васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања). Ако му се не свиђа резултат рада комисије завода, може да оснује своју комисију, казни завод и његовог директора, покрене разрешење председника и чланова савета. Дакле, и заводи ће постати непотребни – уверен је Липковски.
Нацрт такође предвиђа да директора школе, на основу конкурсног материјала који припрема школска комисија, бира министар, коме се доставља сав конкурсни материјал. По мишљењу председника НПС-а, „то отвара могућност за неслућену политизацију просвете и враћа на сцену већ заборављену политичку подобност – одабир кадрова у просвети на основу партијске припадности и политичког мишљења владајуће странке или коалиције”.
Текст нацрта, указују стручњаци НПС-а, обилује правописним, граматичким, стилским и језичким грешкама у толикој мери да је непојмљиво да из Министарства просвете долази такав један неписмен документ.
– Списак примедаба могао би да буде много дужи. Поправке не могу променити генералну намеру писаца нацрта, а то је централизација просветних надлежности у рукама једног човека, до сада невиђена у српској просвети, као и политизација просвете која превазилази сва достигнућа ранијих режима. Ако буде усвојен, овај закон може довести до несагледивих штетних последица. Формално спровођење јавне расправе не може поправити овај закон, а питање је у којој мери ће добијене примедбе бити узете у обзир – оцењује Липковски.
Могуће је да у НПС-у не буде представника државних универзитета
По важећем закону, НПС има 43 члана, од којих 15 високошколских професора, дакле више од трећине. Нацрт ЗОСОВ-а предвиђа 33 члана, међу којима само четири универзитетска професора – једног академика, једног из Матице српске и два представника Конференције универзитета Србије (КОНУС), указује Александар Липковски, председник НПС.
– Међу два представника КОНУС-а могу се наћи и наставници приватних факултета, те би се могло десити да са државних универзитета не буде представника. Потпуно нелогично, просветни синдикати добијају четири места у НПС. Директног представника губи и Српска православна црква – закључује Липковски.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић, Политика.рс