Имамо идеалне услове да дишемо пуним плућима, али смо неодговорни према свом здрављу. Највише новооболелих од малигних обољења плућа међу мушкарцима у Београду, Пчињском округу…
У СРБИЈИ имамо готово идеалне услове да дишемо пуним плућима. Изузетак су, кажу лекари, велики градови, где веће аерозагађење и индустрија могу да се окриве за појаву неких хроничних респираторних болести. Међутим, како заправо становници у Србији дишу, не постоје прецизни подаци. У Институту за заштиту здравља кажу да се од респираторних заразних болести најчешће оболева, највише од упале крајника и грла и грипа. Само током прошле године овој установи пријављено је 431.208 случајева респираторних заразних болести.
Колико пак има оболелих од незаразних хроничних болести плућа нема званичних података, а пулмолози указују на то да су водеће дијагнозе у овој области хронична опструктивна болест плућа (ХОБП), астма и карцином. Оно што посебно забрињава јесте податак да многе хроничне болести плућа сами провоцирамо неодговорним понашањем, нарочито пушењем.
– Нису све болести плућа изазване пушењем, али велики број јесте – упозорава доцент др Миодраг Вукчевић, начелник Одељења пулмологије КБЦ “Бежанијска коса”. – Наиме, доказано је да 15 до 20 одсто пушача добије ХОБП, а пушење је одговорно и за настанак рака грла, језика, бешике. Од броја оболелих од карцинома плућа више од 85 одсто су пушачи.
ОГЛЕДАЛО ЛОШИХ НАВИКА РАК плућа који је, када је реч о канцерима, “убица број један” мушкараца, значајно доприноси чињеници што они у Србији данас живе краће него пре 20 година. Али оно што стручњаке забрињава јесте податак да би овај број могао да буде још и већи у наредним годинама. – Данашњи подаци показују пушачке навике од пре 30 година – објашњава др Даворин Радосављевић из Института за онкологију и радиологију Србије. – Бојим се да ће тек 2020. године та крива на графикону бити јако високо. Истраживања говоре да су жене, на пример, највише пушиле око 2000. године. Тада је чак 20-30 одсто жена пушило, а данас је овај број преполовљен и налазимо се у неком европском просеку.
Управо ХОБП, дијагноза која обједињава хронични бронхитис и емфизем, у значајном је порасту. Истраживања која су рађена у нашој земљи показују да ову болест има око 10 одсто становника Србије, што се уклапа у европски просек. Али податак да ће ХОБП 2020. године бити пети узрок умирања (а почетком овог века био је на 12. месту) довољно говори колико је ова болест у порасту.
– Проблем са ХОБП је што не може да се поправи оно што је пушењем уништено – истиче др Вукчевић. – Престанком пушења и одговарајућом терапијом ми можемо болест да задржимо на затеченом нивоу оштећења и да успоримо даље пропадање функције плућа, а како ће болест даље да напредује и којом брзином зависи од болесника до болесника. Терапијом кисеоником може да се купи низ година, али колико, тешко је рећи. Иако имамо два плућна крила, која шаљу на време сигнал да су угрожена, проблем је што многи те сигнале не препознају на време. За ХОБП то су јутарњи кашаљ и искашљавање, лако замарање током напора. Међутим, када витални капацитет падне испод 1,2 литра, односно када проток ваздуха који се издува у секунди падне на 35 одсто, функција плућа је на доњој граници издржљивости.
Астма, која је на листи хроничних плућних болести на другом месту, одмах иза ХОБП, према проценама стручњака, погађа око осам одсто становника. Правовременим откривањем и добрим избором лекова ови пацијенти могу да дишу пуним плућима. Ипак, забрињава податак да је болест у порасту, нарочито у дечјем узрасту, и да у Србији сваки седми школарац има неки облик астме. У 80 одсто случајева реч је о астми алергијског типа, а најчешћи изазивач је дувански дим!
Не треба заборавити ни податак да се у нашој земљи годишње открије 5.200 нових случајева рака плућа, а умире 4.600 оболелих оба пола. Они су водећи узроци оболевања и умирања мушкараца од малигне болести, а према подацима Института за јавно здравље “Батут”, највише новооболелих од малигних болести плућа на 100.000 становника регистровано је међу мушкарцима у Београду, Пчињском и Колубарском округу, а међу женама у Пчињском и Шумадијском округу, и у Београду.
Новости
