* У литри бензина порези, акцизе и накнаде чине чак 55 одсто цене * Од око 150 динара колико кошта литар евродизела, држава узме 83 динара
У последњих месец дана у Србији се на радост возача бележи стални пад малопродајних цена горива, у просеку за пет динара, а с обзиром да цена сирове нафте и даље пада очекује се да такав тренд буде настављен.

Северноморска нафта “брент” за испоруку у августу уговарана је јуче за 87 центи ниже, на 46,04 долара по барелу на лондонској берзи ИЦЕ фјучерс Европа. Цена нафтних фјучерса склизнула је јуче за чак 2,2 одсто у Њујорку, после пада од 1,0 одсто у понедељак.

Литар евро премиума БМБ 95 у Србији кошта 144,55 динара, евродизела 149,41 динара, а ТНГ аутогаса 76,53 динара. Подсећања ради, 24. маја литар евро премиума БМБ 95 коштао је 145,14 динара, евродизела 150,38 динара а ТНГ аутогаса 78,11 динара.

Оно што је интересантно је да у структури малопродајне цене горива држава остварује велика захватања.

Када је реч о евро премиуму БМБ 95, просечна компанијска цена износи 64,52 динара по литру. То је у ствари приход власника бензинске пумпе који од те цифре исплаћује произвођача и транспорт нафтних деривата до бензинске станице. Од малопродајне цене евро премиума БМБ 95 за накнаду за обавезне резерве нафте држава наплати 2,6 динара, за акцизу 53,4 динара и ПДВ 24,09 динара. Другим речима од укупне малопродајне цене од 144,55 динара по литри евро премијума, држави припада 55,4 одсто односно 80,08 динара.

Код евродизела просечна компанијска цена је 67,05 динара по литру, накнада за обавезне резерве нафте је такође 2,6 динара, акциза је 54,86 динара, ПДВ 24,9 динара што државном уделу у малопродајној цени даје 55,1 одсто односно 82,85 динара. Код ТНГ гаса просечна компанијска цена износи 39,42 динара, накнада за обавезне резерве нафте је 1,44 динар, акциза 22,91 динар, ПДВ 12,75 динар што када је реч о државним захватањима представља 48,5 одсто од малопродајне цене (37,88 динара).

– Разлог за константни пад цена горива је пад нафте на светском тржишту. У овом тренутку је понуда већа од потражње што се аутоматски одражава на цену. У случају да Сједињене Америчке Државе остану при одлуци да смање своје резерве нафте и пусте их у промет понуда ће додатно порасти што наравно може да утиче и на нова снижења малопродајних цена горива. Потражња за нафтом није велика због слабе индустријске активности, односно Кина не преузима оне количине које је некада користила, а Европска унија не тргује са Русијом што се све одразило на смањење потражње. Дугорочно гледано иако је оваква ситуација добра за возаче јер мање новца издвајају за гориво, то утиче и на то да нафтне компаније неће имати довољно средстава за истраживања нових налазишта. То може довести до тога да у будућности не буде довољно “црног злата” што није у било чијем интересу – каже за Данас Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.