БЕРЛИН – Бундестаг је продужио мандат Бундесвера на Косову на још годину дана, а представници свих посланичких група осудили су помињање „велике Албаније” и изразили забринутост због могућности да Рамуш Харадинај, чији су „идеологију” поједини посланици упоредили са неонацистичком, постане премијер, пише „Дојче веле” (DW).
Наводи се да је то био стандардни „дежа ви” пред летњу паузу Бундестага.
DW објашњава да сваке године крајем јуна пред немачке парламентарце дође и питање о продужетку мандата Бундесвера у оквиру Кфора, сваке године се мало узбуркају духови, падне по који ватрени говор представника Левице која се противи том војном ангажману Немачке, али сваке године онда владајућа већина рутински изгласа продужетак мандата на још годину дана.
DW наводи да је у уторак 22. јуна то учињено гласовима владајућих демохришћана, социјалдемократа, као и већине посланика Зелених: од 573 присутних, 513 је било за, 55 против (50 из Левице, троје СПД, двоје Зелени), петоро уздржаних (сви Зелених).
При томе је максимални број војника које Немачка може да држи на Косову смањен са 1.350 на 800, што додуше неће имати практичне последице јер Бундесвер тренутно на Косову има 550 војника.
Посланик Гернот Ерлер (СПД), члан Спољнополитичког одбора Бундестага, признао је да је напорно што се сваке године са истим аргументима води иста дебата, али је заступао став да је војно присуство и даље неопходно због провокација попут слања брендираног воза са натписима „Косово је Србија”.
„Да, постоје локалне полицијске снаге, као и делатне јединице Косовских оружаних снага, али и даље постоји потреба за међународним снагама Кфора чак и ако се њихови задаци све више мењају – од интервенција ка саветодавној улози”, оценио је Ерлер.
Он је навео да „свако ко мало познаје ситуацију на Косову и сагледа укупну ситуацију у региону Западног Балкана не може да противуречи да је Кфор и даље потребан, 18 година након рата”.
„Дакле, све је у реду? Не, није све у реду. Стање на Косову нас веома забрињава”, додао је Ерлер.
Он се осврнуо на недавне изборе на којима је победу однела такозвана коалиција команданата бивше ОВК.
„Њихов кандидат за шефа Владе је Рамуш Харадинај, човек под сумњом за ратне злочине који није иза решетака само зато што су сведоци повлачили своја сведочења или су смртно страдали под неразјашњеним околностима”, рекао је Ерлер.
Подсетио је да је друга најјача снага „лево-националистичка групација” Самоопредељење чији лидер Аљбин Курти отворено тражи уједињење са Албанијом и прекид преговора са Београдом ако Србија не призна независност Косова.
„Један од ових изборних победника ће у сваком случају бити део следеће Владе. Онда, драге колегинице и колеге, остаје ребус како ће Косово решити основне задатке попут борбе против организованог криминала и корупције те суочавања са ратним злочинима”, нагласио је Ерлер.
Посланица Левице и Ерлерова колегиница из Спољнополитичког одбора Севим Дагделен почела је обраћање оштром критиком косовске мисије Бундесвера, најдуже у историји немачке војске.
„Милијарде су дате за ту мисију, милијарде су испариле у оквиру привредне помоћи. Исход је чиста катастрофа. Стање на Косову је увек било политички осетљиво, али сада су екстремисти на Косову дефинитивно превладали”, оценила је Дагделенова.
DW наводи да се и она осврнула на изборну победу Рамуша Харадинаја и других вођа бивше ОВК. Харадинајеву „идеологију” је упоредила са оном коју има немачка Национал-демократска партија (НПД), иначе стециште неонациста.
„Немачке трупе штите ‘творевину’ на чијем је врху човек који жели да запали цео Балкан. Сведоци који су страдали током хашког суђења Харадинају су упечатљив биланс вашег савезника на путу ка правној држави на Косову”, поручила је посланица Левице немачкој Влади.
Дагделенова је казала да „Харадинај тражи Велику Албанију”.
„Насилно би хтео да анектира безмало трећину српске територије. Чак и град Ниш би припадао том етно-националистичком кошмару. Налазим да је срамотно што су такви људи у очима немачке Савезне владе гаранти демократског развоја на Косову”, рекла је она.
Додала је да Косово постаје „исламистички терористички центар” и да ниједан регион у Европи у односу на број становника није дао више људи „убилачким бандама у Сирији”, додавши да је „не чуди што у разматрању о Кфору у (немачкој) Влади то уопште није ни била тема”.
„Ви делате по принципу три мајмуна: ништа не чујем, ништа не видим, ништа не говорим. Мислим да томе мора да дође крај. Ова разорна немачка политика на Балкану мора да се прекине. Уз то желите да приморате Србију на противправно признање једностраног проглашења независности Косова, које сте, кршећи европско право, начинили једним од критеријума у приступним преговорима. За разлику од тога, екстремистима и националистима на Косову простирете црвени тепих”, завршила је она.
Следећи говорник Франц Јозеф Јунг, посланик владајућих демохришћана (ЦДУ) и бивши министар одбране, одбацио је критике Левице и рекао да је деведесетих година прошлог века „масовним силовањима и погубљењима на Балкану настала ситуација која без интервенције НАТО и тиме нашег Бундесвера не би водила стабилности и миру”.
Он је подржао наставак мандата Кфора и додао да су „косовске снаге безбедности у стању да успоставе безбедност током, примера ради, великих демонстрација или насилних сукоба”.
„Кфор данас представља додатно осигурање, уколико стање поново постане нестабилно. Овде пре свега мислим на северно Косово. (…) Истина је да су укинуте илегалне српске паралелне структуре на пољу правосуђа и безбедности, да је рецимо мост у Митровици поново отворен, али још недостаје Заједница српских општина – њу сада мора омогућити косовска страна – како би се даље ишло у правцу стабилног и мирног развоја на Косову”, навео је посланик странке канцеларке Ангеле Меркел.
Јунг се такође осврнуо на помињање Велике Албаније током кампање називајући то „суштом супротности онога што подразумевају мирни развој и стабилизација”, као и претње прекидом преговора са Београдом.
„Моје високо поштоване даме и господо, након избора још није јасно како ће изгледати нова Влада. Али једно мора бити јасно формулисано: да ће се процес нормализације даље интензивирати, да ће напредовати правна држава, да ће бити вођена борба против организованог криминала и корупције, као и да ће борба против Исламске државе на Косову бити одговарајуће појачана јер ово су услови за будући стабилни и мирни развој у овом региону, такође у економском погледу”, закључио је Јунг.
Посланица Зелених Марилуизе Бек позвала је колеге да упркос бројним већим кризама у свету ипак мало подробније погледају ситуацију на Западном Балкану.
„Нажалост морам рећи да у том региону видим акутну и запаљиву ситуацију, далеко опаснију од онога каквом је овде обично схватамо”, рекла је она.
Бекова је, набрајајући какво је стање у земљама региона, дошла и до Србије коју је оценила као „стабилну”. Она је подсетила на књигу „Месечари” историчара Кристофера Кларка о избијању Првог светског рата, рекавши да нас та књига учи колико је Западни Балкан крхко подручје и какву експлозивну снагу има.
„Уз то имамо и нешто ново: Русија се гура да буде играч на Западном Балкану. Заправо опет имамо тектонске односе који су водили избијању Првог светског рата: српско православље које се оријентише према Русији, хришћанско-католичку Хрватску са везама према Риму и муслиманско становништво повезано са наслеђем Отоманске империје. Ко се не суочи са овим питањима, са дугим цртама историје, тај неће ни разумети тешкоће које сада имамо на Балкану”, рекла је посланица Зелених.
Она није пуно говорила о Косову, рекавши само да над Балканом „виси Дамоклов мач фантазије о етнички хомогеној Великој Албанији”.
„Није умирујуће што је партија Аљбина Куртија, једног националисте и прокламованог великоалбанца, на изборима на Косову постала друга најјача снага, а ту је и Харадинај који је, како сви знамо, измакао Хашком суду само због ситуације са сведоцима”, оценила је Бекова.
DW наводи да ће немачке пореске обвезнике мисија Бундесвера на Косову у следећих годину дана коштати 42 милиона евра.
Политика.рс
