Пијанисткиња Марија Радовић и виолинисткиња Андријана Пејић, ученице лазаревачке Музичке школе „Марко Тајчевић”, недавно су у руском граду Белгороду освојиле престижне титуле лауреата на међународном Фестивалу словенске музике „Хармонија”.
Пред строгим руским жиријем и бројном публиком, у конкуренцији са музичарима из Европе, ове две девојчице оствариле су значајан успех и на најбољи начин свету представиле нашу земљу.
– Андријана има 13 година и у класи је професорке Дејане Ружановић, док петнаестогодишња Марија клавир учи у мојој класи. Обе су оправдале поверење својих наставника и показале вештину у извођењу дела словенских аутора. Титула лауреата на овом фестивалу круна је њиховог досадашњег рада јер су обе вишеструке добитнице награда на домаћим и међународним такмичењима – објашњава професор Александар Станковић, директор Музичке школе „Марко Тајчевић”. Према његовим речима, Марија је добила награду у старијој категорији за клавир, међу 50 такмичара, а Андријана је била најбоља у средњој категорији за виолину, у којој се надметало 29 учесника.
Путовање у Русију за њих две је, кажу, било сјајно искуство.
– До Москве смо ишле авионом и ту смо имале једну брзинску посету Црвеном тргу, а онда смо возом кренуле до Белгорода. Дочекало нас је прилично хладно време, али знале смо где идемо па смо се припремиле, пошле у дебелим јакнама, и то нам није био проблем – препричава Андријана утиске са првог сусрета са Русијом, а Марија додаје да је посебно била одушевљена обиласком Музеја уметности, посетом музичком колеџу и институту и приликом да она и њена другарица наступе у Белгородској филхармонији.
Обе признају да су имале трему, али су се послужиле малим триковима да би је „ућуткале”.
– Кад сам стала на сцену, рекла сам себи: „Андријана, ниси мала, знаш шта се од тебе очекује”– прича ова тринаестогодишњакиња која је на сцени публику одушевила извођењем композиција Кабалевског и Дворжака.
Марија је изабрала да се представи свирањем дела Рахмањинова и Косте Бабића, што је изазвало посебне симпатије публике која није навикла да често слуша музику са Балкана. И она је, каже, била мало нервозна, али пошто је знала колико се добро припремила са својим професором, није дозволила да јој брига „веже” прсте.
Обе девојчице још од најранијег детињства знале су да ће музика бити њихова животна страст. Није било много двоумљења око тога шта ће желети да буду кад порасту.
– Када сам била јако мала, стално сам у глави имала слику мушкарца са виолином. Не сећам се да ли сам ја њега негде видела или сањала, али стално сам мислила о том инструменту и досађивала мајци питањима о томе како се виолина разликује, рецимо, од гитаре… Најзад сам пре шест година уписала музичку школу и сама постала девојчица са виолином – каже Андријана.
Марија, која је родом је из Невесиња, у клавир се заљубила са осам година.
– Одувек су ме привлачиле музика и историја музике и стално ме занимало да сазнам све о животу композитора и како су они стварали нека од најзначајнијих дела. По завршетку музичке школе волела бих да упишем Музичку академију у Београду или у Новом Саду, а ако ми се та жеља не оствари, сигурно ћу се бавити математиком јер ми је то један од омиљених предмета – уверена је петнаестогодишња пијанисткиња.
