* Пекез: Допринос дуванске индустрије буџетским приходима износи 11 одсто

* Беле: Прошле године 10 милиона евра била издвајања само по основу акциза

Само захваљујући акцизама, највише на гориво и дуван, у државни буџет ће се ове године слити више од 271 милијарде динара, за 17 милијарди више него прошле године, а чак 160 милијарди више него што је држава инкасирала на рачун акциза пре шест година.

Те 2011. акцизе су пуниле пети део буџета, ове године готово четвртина од укупних прихода (1,1 милијарда динара) резервисана је за приход од ове врсте намета. Највише новца на акцизе и ове године, као и увек, даће нафтна индустрија – 144 милијарде, потом и дуванска која ће издвојити 97 милијарди динара. Према подацима из извештаја Министарства финансија о текућим макроекономским кретањима за прва четири месеца 2017. акцизе су на трећем месту по висини свих прихода буџета у овом периоду (одмах иза ПДВ-а и социјалних издатака), а далеко највећи прилив у државну касу је од дизела и цигарета. Само на ова два производа заједно акцизе чине чак 72,8 одсто укупних прихода.

Ако се пореде прва четири месеца ове године са истим периодом прошле године, види се да је порастао прилив од акциза у свим сегментима, а понајвише од акциза на дуван, које су са 25,2 милијарде динара порасле на 30,9 милијарди. Просечна цена паклице је неких 1,4 евра и односу на 2011. када је малопродајна цена за паклицу цигарета била у просеку 90 динара, данас се за 20 цигарета мора издвојити готово 100 динара више. Кафа је, гледајући исти период, поскупела са 70 на 110 динара за 100 грама.

Иако су издвајања за акцизе на дуван велика, чак 79 одсто новца од цене паклице иде држави, ипак, нису највећа у Европи. Србија је друга на листи европских земаља са најјефтинијим цигаретама, али Црна Гора, Мађарска, Немачка и Аустрија у којима су цигарете скупље него код нас издвајају процентуално мање новца за овај намет. У осталим државама они су већи, а највећи је у БиХ, где на 2,09 евра за једну паклицу цигарета иде чак 1,9 евра или 89 одсто новца држави.

Према речима Горана Пекеза, директора корпоративних послова у Јапан тобако интернационалу, дуванска индустрија је један од највећих пореских обвезника у региону, где њен допринос буџетима достиже 2,6 милијарди евра.

– Само је ЈТИ платио више од 470 милиона евра пореза у 2016. у региону. У Србији допринос дуванске индустрије буџетским приходима износи 11 одсто – рекао је недавно Пекез.

Он је подсетио да ЕУ има правило по којем акцизе у земљама чланицама морају бити бар 90 евра на 1.000 цигарета, али да је то ниво који земље кандидати треба да достигну тек четири године пошто приступе Европској унији.

Како је додао, земље региона различитом брзином усклађују своје акцизе, па је тако акциза у Македонији сада 33 евра на 1.000 цигарета, у Србији и Црној Гори 54 евра, а у БиХ 62 евра.

– Ми поздрављамо добру праксу усвајања акцизних календара, али велика пореска повећања, чак и кад су предвиђена календаром, ако не узимају у обзир куповну моћ становништва доводе до шокова на тржишту, експанзије илегалне трговине и губитака пореских прихода – рекао је Пекез, позвавши владу БиХ да зато поново размотри свој календар.

Пекез је задовољан развојем у Србији у којој је акцизним календаром предвиђено постепено повећање акциза, које “резултира константним растом буџетских прихода”. Он је додао да је Србија борбом против шверца дувана и генерално сиве економије успела да у прва три месеца ове године подигне буџетске приходе за 73 милиона евра.

Као највећи произвођач и увозник кафе у региону, са 53 одсто тржишног учешћа на српском тржишту, Гранд кафа која послује у оквиру Атлантик групе, плаћа држави годишње више од 11 милиона евра административних давања, на основу царина и акциза.

– Од те цифре, у прошлој години су око 10 милиона евра била издвајања само по основу акциза које су за 2016. износиле 84,4 динара по килограму сирове кафе, односно 105,5 за готов производ. У јануару ове године акцизна давања су повећана на основу усклађивања акциза са трошковима живота, што је пракса која је уведена 2014. године, па је актуелна акциза на сирову кафу за 2017. годину 85,75 дин по килограму – каже за Данас Андреј Беле, директор Стратешког пословног подручја кафа Атлантик групе.

За Гранд кафу, напомиње Бале, ово повећање сигурно није безначајно.

– Међутим, свесни смо да у настојању да се смањи сива економија, један од начина је и јачање државног буџета. Зато смо између осталог током прошле године и покренули питање да се акцизне маркице уведу и на кафу, што је на крају и усвојено као резултат те иницијативе – истиче Бале.

На повећање цене кафе у малопрадаји почетком године, међутим, како напомиње, највише је утицала берзанска цена кафе на светском тржишту, чији тренд је тренутно у порасту.

До октобра 2012, акциза на кафу је вредела 30 одсто од фактурне вредности сирове кафе, након тога акциза је била 80 динара по килограму сирове кафе, да би од јануара 2014. она почела да се усклађује са трошковима живота.

Тако је у јануару 2014. са 80 динара по килограму сирове кафе скочила на 81,76 динара, јануара 2015. акциза је повећана на 83,15 динара, почетком прошле године вредела је 84,4 динара, да би од јануара ове године вредност акцизе подигнута на тренутних 85,75 динара.

Тренутне акцизе

Од јануара усклађени износ акцизе за безоловни бензин износи 53,34 динара за литара, за ракију од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије 125,98 динара за литар. За пиво усклађени износ акциза је 24,38 динара за литар, за непржену кафу 85,75 динара за килограм, а за пржену кафу 107,18 динара за килограм. Акцизе за цигаре и цигарилосе тренутно је 22,58 динара по комаду, а за паклицу цигарета од 1. јула порашће на 65,5 динара.

Цене цигарета
Држава Просечна цена Укупно за ПДВ и акцизе

(евра по паклици)

Ирска 10,85 8,83 (81,3%)

Француска 6,77 5,46 (81%)

Немачка 5,6 4,07 (73%)

Аустрија 4,76 3,71 (78%)

Грчка 4,06 3,49 (86%)

Мађарска 3,56 2,7 (75,6%)

Словенија 3,52 2,82 (80%)

Хрватска 3,09 2,5 (80%)

Бугарска 2,55 2,13 (84,6%)

БиХ 2,09 1,9 (89%)