Милутину Миланковићу споменик од четири метра

ЧУВЕНИ научник Милутин Миланковић српски народ је задужио великим открићима, а Београд му се одужује спомеником који ће од сутра красити парк у престоници који му је посвећен. истог дана, биће откривена и обновљена спомен-плоча на кући, у улици љубомира стојановића, у којој је миланковић живео и стварао.

Идеја о споменику, како говори Славко Максимовић, председник удружења “Милутин Миланковић”, покренута је одавно и представља начин да се одужимо научнику који нас је доста задужио својим радом и открићима. Монумент, висине четири метра дело је познатог академског вајара Зорана Ивановића, познатог по изради престоничких споменика посвећених Бориславу Пекићу, Браниславу Нушићу… Осим имена и презимена, као и године рођења и смрти, на постољу ће се наћи и детаљи који симболизују стваралаштво научника.

Иначе, бронзана фигура већ је постављена поред хидрометеоролошке станице у Булевару ослобођења, а споменик, који ће свечано открити министар културе Владан Вукосављевић, освештаће свештенство Храма Светог Саве.

– КУЋА у којој је Миланковић живео налази се на Палилули, а спомен-плоча је постављена још 1979. године када је обележено 100 година од рођења нашег славног научника – истиче Максимовић. – Удружење је обновило плочу, а част да је открије препустићемо људима из општине Палилула, јер се кућа налази у овом делу града.

Уз Теслу и Пупина, Миланковић је, по многима, наш највећи научник, којег НАСА убраја у 10 најзначајнијих на свету. Кратер на Марсу и још један на Месецу носе његово име, и то по одлуци Међународне астрономске уније. Такође, једна мала планета коју је 1936. године открио астроном Петар Ђураковић, названа је по Миланковићу.

Почетак његове животне приче је 28. мај 1879. године када је рођен у Даљу, месту на Дунаву, у околини Осијека, где је завршио основно образовање. Својом величином и током Дунав је постао опсесија времена и простора за Миланковића, као и надахнуће за његов стваралачки рад. Грађевинску технику студирао је у Бечу, тамо је постао први српски доктор техничких наука. Пројектовао је бечки водовод, реконструисао велику катедралу и градио зграде у Аустрији.

ИАКО је својим значајним стручним и научним радом у Бечу стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака, Миланковић је осећао да грађевинска пракса не може бити његова будућност, већ да је наука његов животни циљ. Успешан и уносан посао грађевинског инжењера одлучио је да земени за професорску Катедру за примењену математику.

Реформу јулијанског календара, предложио је 1923. године коју је Православна црква прихватила. Направио је најтачнији календар по коме тропска година траје 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди. Усавршио је машину која је могла да прорачуна осунчавање за било које доба године. На дијаграму промене Сунчевог зрачења за прошлих 650.000 година радио је 100 дана. У средиште своје теорије поставио је Сунце које је сматрао јединим извором топлоте и светлости у Сунчевом систему.

Његов лик красио је поштанске маркице 2004. године, а седам година касније нашао се и на новчаници од 2.000 динара.

ДЕЦЕНИЈА РАДА

УДРУЖЕЊЕ “Милутин Миланковић” обележиће сутра десет година постојања, свечаним скупом у сали Скупштине града. Удружење је научно-стручна организација, у коју се добровољно удружују грађани и правна лица ради остваривања заједничких циљева у области промовисања научног стваралаштва, педагошког, књижевног и инжењерског деловања великана српске и светске науке Милутина Миланковића.

ПИСАЦ И ХРОНИЧАР

МИЛУТИН Миланковић био је не само научник, него и историчар науке, хроничар научних збивања свога времена, писац чија дела имају и литерарну вредност.  РАЗВРСТАО је своје стваралаштво на научна дела и расправе, универзитетске уџбенике, научно-популарна и књижевна дела.

Јелена Динчић,Новости.рс