Србија

Југослав Петрушић: Сорошеви плаћеници пребацивали лешеве у Батајницу

Београд – Лично сам српском обавештајцу пуковнику Марку Лугоњи и Живку Кулићу, саветнику Слободана Милошевића, 8. новембра 1994. предао документ да се спрема велика подвала у Сребреници.

Несхватљиво ми је да се цео естаблишмент српске војске нашао потом у том градићу, тог јула 1995. године, како би се „сликао“. Тврди ово, у ексклузивном разговору за „Новости“ Југослав Петрушић, некадашњи обавештајац, веза, како каже, француске обавештајне службе и државних органа Југославије.

Њега је заједно са Милорадом Пелемишем, Слободаном Орашанином, Радетом Петровићем и Бранком Влачом, Виши суд у Београду недавно ослободио оптужби да је, радећи за француску обавештајну службу, нанео штету Србији.

Наш саговорник са горчином у гласу подсећа да је у новембру 1999. пред великим бројем наших и страних новинара Горан Матић, тадашњи савезни секретар за информисање, окривио ову петорку, познатију као група „Паук“, за покушај убиства Слободана Милошевића, као и геноцид над муслиманима у Сребреници…

„Представљени смо као есенција сваког српског злочина током ратова деведесетих“, говори Петрушић. „Паук“ је био маратонски процес. За 18 година одржано је 350 рочишта у разним судовима у Београду. Судило ми је шест судија и 20 судских већа са 156 чланова. Циљ је био да ме искључе из сваког утврђивања истине шта се заиста догађало у Босни, односно на Косову.

Суђено вам је и у БиХ, Хрватској, били сте у Хагу…

Због тога што ме је Матић окривио за геноцид у Сребеници, марта 2012. пријавио сам се суду у Сарајеву и појавио се на процесу против Франца Коса, једног од оних који су стрељали. Моје сведочење је већ другог дана у Сарајеву затворено за јавност, а оптужница никад није угледала светлост дана. Чак ни Кос није осуђен за геноцид него за ратни злочин. У Хагу сам провео четири пута по четири дана 2002. и пошто сам им показао документацију коју поседујем – избацили су ме.

Категорички тврдите да у Сребреници геноцида није било…

Да се спрема диверзија у Сребреници знало се још 1993. када је група Франца Коса и Дражена Ердемовића, који су тада ратовали за Хрвате, из Тузле требало да буде убачена у Сребеницу и да направи крвави пир. Нису успели 1993. и појавили су се 1995. Такође, био сам у хеликоптеру са помоћником шефа француске обавештајне службе, од 13. до 19. јула, који је „претресао“ 38 километара борби око Сребренице и пребројали смо и сликали 484 леша на више локација, који су ту намерно остављени. Исте те слике имају и у НАТО. То није геноцид.

Ваше име је везано и за Овчару.

То је била подвала из КОС ЈНА да сам наводно ја командовао војним и полицијским пуковницима који су задњи виђени на Овчари. Због тога сам отишао у Загреб на суђење и то се завршило, исто тако, као „затворено за јавност“.

Били сте и на Косову 1999?

Од 1997. до 24. марта 1999. у Паризу сам био контакт француске обавештајне службе са Мишом Марјановићем, српским обавештајцем у амбасади. На позив Обавештајне службе ВЈ дошао сам у Београд и већ 6. априла отишао на извиђање у иностранство, у Албанију. Одатле сам 13. априла донео извештај да је главни НАТО играч у ВЈ капетан Ник Перај, потоњи главни човек за монтирање случаја „Батајница“.

Био сам на Кошарама, и ја сам минирао караулу. Учествовао сам у борбама и донео први вести о вађењу органа заробљеним Србима. То ми је сведочио Јан Тофај, њихов борац кога сам ранио и оставио у соби 115 првог спрата Пећке болнице. Отели су га његови и убили да би се његово тело у болничкој пиџами појавило на Јуничком гробљу.

Вас је Војна безбедност ухапсила 17. маја 1999, по повратку у Београд.

Позвали су ме са КиМ и, када сам дошао, био сам у војном притвору месец дана. Ислеђивала су ме она двојица обавештајаца којима сам ја наводно командовао у Вуковару. Војска није нашла моју кривицу и пуштен сам, али је све оно што сам рекао у тој истрази послужило да ме ДБ ухапси после четири месеца и направи аферу „Паук“.

Коме је била потребна афера „Паук“?

Сорошевим плаћеницима који су после хапшења Милошевића хтели да заувек намакну омчу српском народу. У осам гробница Батајнице тако је нађено и 15 лешева из Вуковара и седам из Сребренице. Поседујем доказе да су сви лешеви из 42 наводне гробнице са КиМ донете после 2000. године, односно после хапшења Милошевића. Морамо расветлити тајне батајничких гробница и тако скинути кривицу са српског народа. Све то је Сорошево масло и постоји довољан број људи у свету који ће то потврдити.

Кажете да су лешеви у Србију са КиМ пренети после 1999, када више нисмио имали контролу над покрајином.

У завери су учествовали тадашњи најважнији српски обавештајци и за то су дебело награђени. Ископавања гробница вршиле су особе које нису сертификоване за то – сви одреда дугогодишњи Сорошеви службеници. Моји експерти из иностранства, које сам лично платио да направе анализе посмртних остатака, тврде да је 90 одсто ових људи чувано у хладњачама пре пребацивања у Батајницу, односно да њихови посмртни остаци нису могли бити у стању у каквом су нађени. Недирнути труљењем.

Ускоро пуна истина о Маркалама

Били сте шеф истраге експертизе догађаја код Тузланске капије у Никинцима… 

Знам како су те диверзије функционисале у Босни. Увек су умешани један Француз и један Холанђанин, а такав „српски злочин“ су експлоатисали прво Американци и Енглези. Када сам спасавао „француске пилоте“ 1995. услов наших обавештајаца је био да им донесемо детаље саботажа на Маркалама.

Пуковник НАТО Роберт Меј и ја смо ту документацију дали у руке пуковнику Марку Лугоњи, а он је „вратио“ пилоте. Ескпертизе Маркала 1 и 2 радићу веома скоро. Стручни део посла радиће балистичари из Америке, Кине, Индије и веороватно Израела.

Драган Вујичић / Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!