На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани и родитељи деце, подносе и захтевају одговор на
Петицију
Да се уведе обавезна бесплатна контрола исправности воде и за градјане који немају водовод и приморани су на индивидуалне бунаре у селима.
Образложење:
Данашња власт отвара поглавља о приступању ЕУ. Отвара се поглавље о владавини права, а не поштују се ПРАВА ДЕЦЕ, најосетљивија група.
Наиме, деца на селима или у градовима који немају водовод, принуђена су на индивидуалне бунаре, у којима немају контролу воде. А у срединама где има водовода, имају? Поставља се питање: зар немају сва деца иста права по конвенцији УН, коју је Србија потписала?
Имају, али не у Србији. Немају, јер надлежна санитарна инспекција не врши контролу, а власт о томе ћути! Једно од права које гарантује Конвенција о правима детета јесте и право детета на највиши могући стандард здравствене и медицинске заштите. На заштиту која обухвата и “сузбијање болести и потхрањености, у оквиру примарне здравствене заштите, (између осталог примену лако доступне технологије) и обезбеђујући адекватне хранљиве намирнице и чисту воду за пиће. Узимајући у обзир “опасности и ризик загађења животне средине” (чл. 24. Конвенције, која би као и други потврђени међународни уговори морала да се примењује непосредно, даном ратификације), настаје обавеза да држава ово право обезбеди.
Здрава животна средина, чиста пијаћа вода и здрава, уравнотежена исхрана детета су предуслови дететовог здравља. У том смислу, постоји обавеза надлежних органа да, у оквиру својих овлашћења која су им законом дата, контролишу ове услове – што обухвата и редовну контролу пијаће воде.
Постоји и други законски оквир који је утврдила агенција за корупцију, по којој је санитарна инспекција надлежна да врши контролу воде у индивидуалним бунарима., Закон о безбедности хране из 2009., који санитарна инспекција не поштује. На селима постоје и јавне установе које се напајају из бунара: школе, вртићи, амбуланте, које такође подлежу санитарној контроли. Колико цесто се врши контрола у тим сеоским установама? Где су анализе института и завода за јавно здравље? У известају институте за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, за 2014. годину нема редовних контрола ових установа.
Уставом Републике Србије загарантовано је право сваког грађанина на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.
Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине и свако је дужан да чува и побољшава животну средину. Уставом је такође загарантовано мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, као и право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Са становишта Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, право на здраву животну средину се постиже довођењем у везу различитих аспеката животне средине, са правима која су гарантована овом Конвенцијом (слобода изражавања, право на живот, право на поштовање приватног и породичног живота, као и право на правично суђење).
У погледу домаћих прописа, једно од начела заштите животне средине прокламовано Законом о заштити животне средине је и начело превенције и предострожности, које подразумева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини; представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај на животну средину на самом извору загађивања. Истовремено је прописана обавеза државних органа да редовно, благовремено, потпуно и објективно, обавештавају јавност о стању животне средине.
Појединачним прописима уређене су различите области заштите животне средине, а само неки од њих су Закон о управљању отпадом, Закон о заштити ваздуха, Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о водама, Закон о заштити од нејонизујућих зрачења, Закон о заштити природе, Закон о заштити од буке у животној средини и многи други.
У случају сумње у повреду права на здраву животну средину или ради вршења надзора над применом наведених прописа, грађани имају могућност претходног обраћања инспекцијским органима на нивоу локалне самоуправе којима су поверене делатности из области заштите животне средине, као и републичком инспекцијском органу у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Водовод и канализација су огледало једне државе, а у Србији сваки дан имамо у медијима објаву да је у неком селу или граду неисправна вода. Па докле више? Када ће Влада да се окрене том проблему који је од животног значаја за њене грађане и децу? Грађани се питају да ли уопште морају да плацају техничку воду, коју им неки водоводи испоруцују по уговору? Не морају, али власт има монопол над водом, па им шаљу рачуне и за техничку воду, а заштитник потрошаца и заштитник грађана о томе ћуте! Па зашто онда имамо заштитнике и зашто имамо Владу, када немамо основне услове за живот, исправну воду, а у селима водовод и канализацију. После се питамо зашто нам села напуштају млади? Па низ улице им теку фекалије господо политичари. Док ви мењате непотребне законе, промените ово за добробит наше деце на селима.
Законом о Санитарном надзору бр. 125/2004 санитарна инспекција не контролисе индивидуалне водне објекте није надлезна а то се коси са законом о храни из 2009,законом о застити становниства од заразних болести и конвенцијом УН где сва деца имају иста права. Пробудите се! Само у Шумадији имамо 60.000 угрожених људи и деце, а колико их има у целој Србији? (http://www.ikragujevac.com/vesti/27743-voda-sa-javnih-cesmi-neispravna-za-pice.html))
Имамо и децу која су се разболела од воде, а колико је још случајева за које не знамо? (http://www.ikragujevac.com/vesti/27549-batocina-dvogodisnje-dete-zarazeno-eserihijom-zbog-neispravne-vode-foto.html)
Пробудите се док није касно! Правимо Београд на воид, а немамо воду за пиће, ни ми, ни деца. Зар је то 21 Век? Можемо купити воду за пиће ако је то интерес, да зарадите, али како да купимо за спремање хране, за прање судова, за личну хигијену? Хоћете ли нам то објаснити?
Ако се квалитет воде не контролише, постоји опасност од обољевања становништва и екстремних трошкова за здравствени систем. Јавни водоводи сеоских насеља су редовно контролисани у областима у Војводини, а у осталим регионима повремено или уопште нису контролисани. Ово је доказ да се контрола воде у РС врши селективно. По селима најмање, а у индивидуалним бунарима никако.
Петицују можете подржати ОВДЕ
