Отворено писмо амбасадору Норвешке

Отворено писмо амбасадору Норвешке,
Његовој екселенцији господину Арне Санес Бјорнстаду

Ваша Екселенцијо,

Честитку Ваше Екселенције Ани Брнабић, коју је на Фејсбук страници објавила амбасада Норвешке, прочитала сам с помешаним осећањима изненађености и разочарања. Упркос чињеници да у потпуности разумем протокол који амбасадори следе у својој мисији изградње мостова међу земљама преко сарадње са званичницима владајуће већине, ипак сам се запањила. Једна реченица честитке истиче се као потпуно сувишна. Она гласи: „Србија сада личи на напредне скандинавске земље.“

Тек након што је Ваша Екселенција јавно одговорила на негативне коментаре и реакције, почела сам да схватам како је дошло до овог несрећног неспоразума. Верујем да се објашњење може наћи у Јанте закону – унутар 10 неписаних правила свих скандинавских друштва која за циљ имају постављање јавног интереса и интереса групе изнад било ког појединачног интереса. Разумем да је Ваша екселенција имала на уму само најбоље намере, те да је сасвим неспретно изазвала неочекивани бес претпостављајући да је Ана Брнабић најбољи избор за српско друштво, као и да је то толико очигледно да се никако не може довести у питање. Ваша екселенција је, чини ми се, такође претпоставила да су негативни коментари дошли из дела јавности која у потпуности крши Јанте закон и ставља своје личне интересе испред јавног интереса.

То једноставно није тачно.

Данас ме је неко упитао: „Зашто си против именовања Ане Брнабић за председницу Владе Србије?“

„Није ли она била министар у претходној влади целих годину дана?“ – одговорила сам питањем.

„Јесте, била је.“

„Не постоји апсолутно никаква шанса да је она провела годину дана у било ком министарству претходне владе, а да није својим очима видела како се јавни ресурси преливају у приватне џепове привилеговане мањине; како се људи запошљавају искључиво по основу критеријума лојалности Српској напредној странци, без обзира на то да ли су уопште квалификовани за тај посао или не; и како се закони и Устав ове земље крше на дневној бази – а последњи такав пример имали смо када се претходни председник Владе кандидовао за место председника Србије, а да није поднео оставку на место председника Владе, да би на крају своју оставку са места председника Владе сам себи упутио и потом је и примио у својству новог председника Србије. Шта је Ана Брнабић изабрала да учини поводом свега наведеног? Изабрала је да окрене главу на другу страну. То је разлог због кога сам против њеног именовања за председника Владе Србије, упркос чињеници да је веома образована, вредна, интелигентна, храбра и има изграђене добре везе са многим иностраним званичницима. Све су то само придеви. Ђаво се крије у детаљима – глаголима.“

„Нисам то посматрао и о томе размишљао на тај начин“ – гласила је реакција коју је моје објашњење изазвало.

Надам се да ће Ваша екселенција покушати да именовање Ане Брбанић сагледа из управо ове перспективе. Уверена сам да Ваша екселенција никако не може сматрати да се особа која окреће главу на другу страну пред флагрантним кршењем како закона, тако и Устава икад може упоредити с председником Владе било које скандинавске државе. Па, опет, сасвим неспретно, Ваша екселенција је учинила управо то. Отуд је потекао и сав бес.

Уколико опис стања ствари унутар Владе Србије Вашој екселенцији звучи попут научне фантастике, уверавам Вас да то, нажалост, није случај. Овај опис представља сирову, окрутну истину – то је огољена стварност коју сви у Србији живимо.

Не, опозиционе странке не могу се правно борити против тога – наше правосуђе није независно, већ је у потпуности под политичком контролом и утицајем владајуће већине.

Не, опозиционе странке не могу покренути ово питање у Народној скупштини – Народна скупштина Србије не представља место слављења демократије, већ место на коме народни посланици владајуће већине злостављају народне посланике опозиционих странака. (Не, „злостављају“ није претешка реч.)

Не, опозиционе странке не могу рачунати на медије да од ових чињеница направе скандал – српски медији су под потпуном политичком контролом владајуће већине.

Коначно: Не, тренутна владајућа већина и председник Србије нису резултат воље народа. Они су резултат лукавих метода које су представници владајуће већине осмислили како би изманипулисали и обесмислили изборни процес.

На крају, Ваша екселенцијо, дозволићу себи да изнесем лични став о томе ко у ствари крши Јанте закон у Србији. То свакако нису представници опозиционих странака. То су представници владајуће већине. Они су ти у све до једном правилу Јанте закона, доследно постављајући себе испред ми, тј. народа.

Искрено,

Бранка Стаменковић

Народни посланик Скупштине Србије

Доста је било