Амерички амбасадор је ових дана изрекао две велике лажи, карактеристичне за ратну пропаганду: да је хуманитарни центар у Нишу шпијунски и да је утицај Русије у Србији малиган.

Англосаксонци по правилу никада не говоре истину, а не устежу се ни од крупних лажи, када мисле да је то у њиховом интересу.

Свима је јасно да ватрогасци, спасиоци од поплава и деминери нису шпијуни, иако се њихова делатност, због велике опасности од несрећа и природних катастрофа, свуда у свету организује у оквиру структура силе. Тако је и центар у Нишу заједничка структура МУП Србије и МЧС Русије.

Људи међутим, често полазе од себе. Код англосаксонаца је свако њихово организоцано присуство у иностранству – шпијунажа и злочин, посебно кад су у питању структуре силе.

Управо зато су они унапред обезбедили све привилегије и имунитете за своје структуре силе, за сву војску НАТО. Прихватање тога била је кобна грешка, знак слабости и губљења суверенитета претходних влада Србије.

САД су биле спремне да прихвате привредну сарадњу Србије и Русије, набавку руског наоружања, па чак и повремене заједничке вежбе српске и руске војске. Прихватиле су и да Србија не уведе Русији санкције, бар док не уђе у ЕУ.

Али све је то подразумевало да САД имају војно-политичку контролу над Србијом и да је свако, чак и најмање присуство руских структура силе у Србији апсолутно неприхватљиво.

Због тога се центар у Нишу до сада и није развио онолико колико је било планирано.

Сада природно и неопходно јачање српско-руске сарадње почиње да се судара са погоршањем односа НАТО-Русија.

То је био разлог за Скотову изјаву.

Од изјава амбасадора Скота већ се оградило више српских званичника, а и сам председник Вучић.

Сада је Влада Србије на потезу и у прилици да одобравањем дипломатског статуса за Русе запослене у нишком хуманитарном центру, покаже да је Србија суверена земља тако што ће по први пут учинити нешто против чега су отворено Сједињене Америчке Државе.