“Вучић и његови саборци су највеће могуће зло које је погодило Србију”

Академик Душан Теодоровић је стручњак за саобраћај са професорским стажом на светским универзитетима на којима се учи из његових књига.

Зашто сте отишли и значи ли то и удаљавање од било каквог политичког ангажмана?

– Током председничке изборне кампање, синергијом јаких појединаца, који су искрено наступали, створила се победничка атмосфера. Нисам ни најмање осетио било коју врсту политичког опортунизма током кампање. Та енергија је приликом стварања покрета почела да нестаје, неки људи су се склонили, појавили су се неки нови људи и све је постајало друкчије. Чини ми се да је полако бледела идеја “један од нас” и све више се претварала у идеју “један”. Исто тако, мислим да није било довољно храбрости да се уђе у жешће протесте због изборне крађе и да се иде на директну конфронтацију са режимом Александра Вучића. Нисмо подржали активно студентске демонстрације, нисмо били заједно са протестантима у 10.00 приликом полагања заклетве човека који је покрао други изборни круг, иако смо у председничкој кампањи јавно обећавали да нећемо да дозволимо крађу ниједног гласа. Самим тим, ја ту нисам имао шта да тражим. Покрету желим сваку срећу у нади да ја можда негде грешим у проценама. Нисам се одрекао политичког ангажмана.

Сада са дистанце, какве су ваше процене о том покрету и остатку опозиције? Јесу ли негде прављене грешке и које?

– Српска опозиција мора гласачима да понуди нове идеје. Нове идеје би требало да артикулишу нова политичка лица. Политички систем у свакој земљи има своје законитости. Ако сте на политичкој сцени више од две деценије и нисте остварили значајније резултате, људи су уморни од вас. Пристојно је да се склоните и да вођство странака препустите неким новим људима. Проблеми настају и због чињенице да је многима у странкама бављење политиком основ егзистенције. Опозиција мора коначно да покаже своју стварну снагу. Вучићу мора да се направи кордон, као на Теразијама 1996. године. Ако треба, мора да се маршира сваког дана, да се протестује и да се гута сузавац. Вучић је такав човек да уместо пристојности и аргумената разуме и уважава само силу. Опозиција мора да размисли о напуштању парламента у коме је сваког дана понижава Маја Гојковић. Сређивање гласачких спискова, захтеви РТВ Србије да равноправно третира опозицију, спречавање злоупотребе националних фреквенција на телевизијама “Пинк” и “Хепи”, анимирање младих гласача и апстинената, тражење европских контролора већ на следећим изборима су смерови дејства опозиције.

Присуствовали смо новој апотеози Вучића, овај пут као председника. Јесте ли то пратили и ваш коментар?

– Нажалост, пратио сам. Та прослава инаугурације представљала је срамоту за Србију. То је била парада кича са тзв. правом на руковање. Не знам да ли знате, али нису сви позвани имали право да приђу и да честитају славодобитнику на крађи другог круга. Замислите да зовете људе на крсну славу или рођендан и да онда само некима од гостију дате право да вам честитају. Ја мислим да то ни фараони нису радили. Недавно је новоизбрани председник једне Француске правио прославу за 300 званица. Били су присутни добитници Нобелове награде, представници синдиката и Макронови пријатељи. Е сад, упоредите ви то са светом српске естраде, организованим аутобусима, фалш дрес кодом и прављењем селфија по тоалетима новобеоградске палате.

Као жестоки критичар његове владавине – шта видите као кључни проблем Вучића и нас са њим?

– Дубоко верујем да је господин Вучић изузетно нарцисоидан и има проблем у контролисању беса. То види читава Србија, али се у земљи неслободе каква је Србија људи боје да то јавно кажу. Изрекао је невероватан број неистина током своје политичке каријере и представља највећег могућег политичког конвертита. Због неких идеја које сада пропагира мени и другима су он и његови радикали деведесетих година прошлог века говорили да смо издајници и страни плаћеници. Данас, када Александар Вучић, због политичког опортунизма и опстанка на власти, пропагира идеје Европске уније и сарадње у региону, на спочитавање активности у деведесетима, истиче као своју врлину да се променио и да је говорио “многе глупости” у прошлости. Ово је за мене страшно. Вучић је гурнуо земљу у лажну дилему између Русије и Европске уније купујући време и балансирајући на жици са идејом доживотног останка на власти. Вучићева идеологија је идеологија апсолутне власти и вероватно контролисања најважнијих финансијских токова преко поверљивих људи. Актуелни режим је узео део пензија у циљу стабилизације државног буџета, доделио плодну земљу својим арапским пријатељима, понизио архитектуру, право и урбанизам дивљачком и насилном градњом “Београда на води”, разорио образовни систем, уништио део медија приказујући на телевизијама са националном фреквенцијом порнографију и обезбедио страним инвеститорима најјефтинију могућу радну снагу. У ситуацији када се повећава број корисника јавних кухиња, господин Вучић са својим дворјанима пропагира градњу непотребних будалаштина као што су фонтане и јарболи.

Има ли ишта позитивно да је урадио за ових пет година?

– Не, ја за активности господина Вучића немам ни најмање симпатија и мислим да су он и његови саборци највеће могуће зло које је погодило Србију.

Више ја, као критичар режима, поштујем Ану Брнабић него пола милиона чланова Српске напредне странке

Шта мислите о “новој” влади и њеној председници?

– Нова влада је стара влада лажних диплома, лажних биографија и промешаних ресора. Ја овој, као ни претходној влади ништа не верујем. Како могу да верујем, на пример, господину Вулину. Да бих почео бар мало да му верујем, господин Вулин би морао јавности да објасни када је уписао факултет, којим данима је боравио у Крагујевцу, какве су му оцене на колоквијумима, ко га је испитивао, када је дипломирао и слично. Да ли ће нова влада да забрани свом новом-старом потпредседнику да пева приликом дипломатских активности? Дипломатија није кафана на Ибарској магистрали и неко би једном већ морао да то објасни господину Дачићу. Не верујем Влади Србије све док настављају са певањем! Нажалост, јасно је да је госпођи Брнабић владу саставио господин Вучић. Већина оних у Скупштини који су присилно гласали за њен избор су пресвучени радикали, хомофоби и најжешћи русофили. Сигуран сам да ја, као критичар режима, више уважавам госпођу Брнабић него пола милиона чланова Српске напредне странке.

Да ли присуствујемо тријумфу лоших ђака? Или пак штребера чије је образовање дошло у колизију са етиком?

– Још је нешто горе. Тријумфује полуобразовани свет који је уверен да може да води земљу. Ту нема ни образовања, ни морала.

Имате идеју да се одшколује права елита Србије на валидним светским универзитетима. Ко ће им и како обезбедити амбијент да унапреде земљу кад су кључне позиције у друштву – узурпиране?

– Српски образовни систем и систем вредности су толико урушени да се идеја о новој генерацији “француских ђака” намеће као једина могућа. Србији је потребна нова елита. Србији су потребни школовани млади људи, професионално компатибилни са светом и морално утемељени на начелима поштења и пристојности. То тренутно може да се научи једино током вишегодишњег боравка ван Србије. Подразумева се да мора да се освоји власт да би се реализовала оваква идеја. Као елиту господин Вучић нам нуди кадрове са сумњивим дипломама које поставља на руководећа места у јавним предузећима и државној управи.

Председник на бициклу, а не фараон

Ви сте се активно и без остатка успротивили актуелним властима. Не чини ли се да је таквих као ви, међу интелектуалцима, премало. Шта је разлог ћутања и повлачења: страх, компромис, интерес или комформизам?

– Под Вучићевим режимом грађани Србије су се груписали у четири групе. Прву групу чине људи који једино имају идеју како да преживе данашњи дан а да не умру од глади. У другој групи су Вучићеви следбеници, полуобразовани, морално проблематични, жељни власти и привилегија. Они данас владају Србијом. Мањи број људи је у трећој групи. Ту сам негде и ја. Ми пружамо отпор Вучићевом режиму на разне начине. У четвртој групи су људи који воде салонску политику, приватно критикују, а јавно пазе да се не замере власти и што је посебно лицемерно, често критикују нас који смо у живом блату у коме покушавамо да се изрвемо са Вучићевим режимом. Људи четврте групе чувају позиције, прорачунати су, гледају са околних брда битку у долини и чекају да се прикључе победницима, као и увек. То је моја Србија данас, а ја ћу да наставим док дишем да се борим за грађанско, пристојно друштво, уређену државу и председника који се не понаша као фараон него на посао долази бициклом.

Блиц