Само једна поправка аутомобила марке „шкода суперб”, коштала је Војску Србије око хиљаду евра, тачније 125.000 динара, подаци су Управе за јавне набавке Министарства одбране. Овај модел користи се за превоз чланова колегијума министра одбране и начелника Генералштаба ВС.
Поправка „шкоде” права је ситница у поређењу са податком да Војска Србије за одржавање возног парка годишње троши око 150 милиона динара, док набавка резервних делова стаје додатних 145 милиона.
Иако због заштите тајности војних података нисмо добили информацију о броју путничких и теренских возила којима располажу наше оружане снаге, јавна је тајна да је возни парк ВС поприлично дотрајао.
– Располажемо са много мање неборбених возила него што је стандард у развијеним земљама. У идеалним условима требало би да на сваких пет-шест војника имамо по једно возило – каже Александар Радић, војни аналитичар.
Представници ВС тврде да су сва возила којима се превозе војници технички исправна, што се проверава сваких шест месеци. За превоз војника првенствено се користе аутобуси и путничка возила, али и камиони. Њихова детаљна провера више је него неопходна јер су многи од њих одавно „пунолетни”. Просечна старост камиона је 25 година. Нешто су млађи аутобуси који су, у просеку, стари око 13 година, док су аутомобили стари око 11 година.
Најстарија возила која се користе у ВС, према подацима ресорног министарства, произведена су давне 1972. године, а ради се о одређеним специјалним возилима – камионима покретним радионицама или возилима са радарима.
– Специјална возила се користе веома ретко, тако да је најбитније да су она у сваком тренутку исправна. И богатије војске од наше користе специјална возила која су произведена пре неколико деценија – наглашава наш саговорник.
Он додаје да је много већи проблем то што припадници активних оружаних снага ВС на задатке превозе у незаштићеним аутобусима или камионима. Требало би, наглашава Радић, барем за јединице на југу Србије обезбедити превоз у оклопним возилима.
У Министарству одбране тврде да се возни парк обнавља већ неколико година и да је то континуиран процес. Пре тачно годину дана набављено је 10 Фапових камиона, а у марту прошле године су купљена два аутобуса за превоз војника. Пре четири године купљено је 10 аутомобила марке „опел виваро”, а 2014. године још 22 аутомобила исте марке, као и неколико „фијата 500-Л”. Већи број аутомобила „у строју” је од пре годину и по дана, када је возни парк обновљен са 65 „фијата 500-Л” и пет „опел инсигнија”.
Радић наглашава да је наша војска увек имала на располагању одређени број скромнијих аутомобила који служе за превоз запослених који обављају разне административне послове. Некада је за ове потребе коришћен легендарни „фића” којег је данас заменио „фијат 500-Л”.
Обнова возног парка ВС, како наглашава овај аналитичар, свела на куповину „на кашичицу”, а најбоље би било када би наша држава склопила уговоре о стратешком партнерству са неколико предузећа која производе различита возила која користи ВС. На тај начин држава би могла да преговара о повлашћеним условима за куповину возила по нижим ценама.
У највећем броју случајева, војска купује возила по тржишним ценама. Тако је крајем 2015. године сваки од 65 аутомобила марке „фијат 500-Л” плаћен по 15.000 евра.
Аутор: Јелена Попадић, Политика.рс
