Сребреница – Већ четврт вијека чекамо правду, али ње нема за нашу невину дјецу која су убијена на кућним праговима само зато што су српска, један за другим понављали су јуче по ко зна који пут ожалошћени и правосуђем разочарани мјештани Залазја и других сребреничких и братуначких села.
Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа код споменика у сребреничком селу Залазје, јуче је обиљежено 25 година од убиства 69 српских цивила и војника. Палећи свијеће за жртве које су припадници Армије РБиХ побили на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе и братуначким Биљача и Загони, окупљени нису скривали разочарење што још једну годишњицу дочекују, а да правда није стигла убице.
„Моја тешко обољела сестра Марија Јеремић само је жељела да нађе посмртне остатке сина Марка и да га сахрани поред другог сина Радована, који је убијен у Залазју. Стално је говорила да је у животу још држи жеља да нађе бар његову кост, па да на миру склопи очи. Нажалост, ова јој се жеља неће испунити, јер су правда и тражење несталих Срба преспори, а моја сестра је пала на постељу“, каже Десанка Драгичевић.
На неправду према српским жртвама и њиховим породицама указао је и начелник општине Сребреница Младен Грујичић.
„И поред свједока и доказа, неко чека да прође вријеме да умру очевици страдања Срба на овом подручју и да нестану докази о почињеним злочинима у Залазју и другим селима око Сребренице“, рекао је Грујичић.
Бројне делегације су прије помена у Залазју положиле цвијеће и одале почаст српским жртвама на Градском гробљу у Братунцу, те мјестима страдања у Биљачи и Сасама.
У име предсједника РС вијенац на спомен-обиљежје српским жртвама положио је потпредсједник сребреничке Скупштине Радомир Павловић, који је истакао да је Залазје једно од 56 српских села која су опљачкана и уништена.
„У посљедњем рату у Подрињу је убијено 3.500 Срба, а још нико није одговарао. Срби су уморни од неправде“, рекао је Павловић.
Сребренички свештеник Александар Млађеновић истакао је да се масовно српско страдање у Залазју поновило два пута у прошлом вијеку и да злочинци нису кажњени.
„Много је сличности у овоземаљској “правди” и данас имамо злочинце који су као и њихови духовни и тјелесни преци окрвавили руке у Залазју, а живе као слободни грађани“, рекао је Млађеновић.
Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле, настављајући систематско и планско етничко чишћење српских простора у Подрињу.
Понављање историје
Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић подсјетио је на велика страдања Срба у Залазју у претходна два рата.
„На споменицима се налазе имена 96 страдалих Срба из Другог свјетског рата, од којих су половина била дјеца, а из Одбрамбено-отаџбинског рата 69 имена, од којих 22 цивила. Питамо се колико је потребно да се побије Срба да би неко одговарао“, рекао је Милуновић.
Глас Српске
