Месец дана после поста св. Апостола, у Православној Цркви наступа вишедневни Богородични пост, или Спасо-Богородични, обично називан Успенски. Установљен је пред двама великим празницима: Преображења Господњег и Успења Богомајке, а траје две седмице – од 1. до 15. августа. Црква је усвојила и очувала овај пост руководећи нас ка духовно-благодатном преображењу и подражавању Мајци Божијој која је и сама пред својим преселењем на небо непрестано постила и молила се. Мада се Богомајка и иначе подвизавала нас ради и постила, не имајући потребу у посту јер је сама чиста и непорочна, ипак, предсазнавши о свом престављењу Она, која је надвисила и премашила живот Ангела, пројавила је собом анђеоско уздржање, често молећи да се кроз божанског Духа, блаженом душом својом, сједини са Сином Својим и постане тако наша заступница – а када се приближило Њезино престављење од нас, тада је нарочито постила сагоревајући светом љубављу ка Сину. Стога смо и ми обавезни да постимо у то исто време хвалећи је химнама, подражавајући јој и молећи је да нам буде заступница. Своју истинску љубав ка Пречистој Дјеви Богородици посведочавамо само ако јој подражавамо.[1]
Због древности празника Преображења Господњег и Успенија Пресвете Богородице, установљавање поста пред овим празницима такође датира из древних времена хришћанства. У беседи Лава Великог, произнесеној око 450. г., налазимо јасно указивање на пост Богородични. У тој беседи Лав Велики каже: “Црквени постови су тако распоређени у години да је за свако годишње доба прописан својеврстан закон уздржавања. Тако је за пролеће пролећни пост – у Четрдесетници; за лето летњи – у Педесетници; за јесен јесењи – у седмом месецу; за зиму зимски” – сада Божићни.[2] Исти Светитељ у својој другој беседи каже да је јесењи пост древног установљења.147[3] На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама,[4] за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста. Јер Валсамон, говорећи Сабору о томе, пише да се “тада неки од присутних колебаху по питању броја дана за Успенски и Божићни пост. Зато је сам свјатјејшиј Патријарх потврдио да, иако о броју дана ових постова нигде писаном речју није директно указано, дужни смо онда да прихватимо неписано црквено предање и да постимо од првог дана августа, и од четрнаестог дана новембра”.[5]
Строгошћу својих правила Богородични пост премашује и Апостолски и Божићни пост, али је блажи од свете Четрдесетнице. Понедељком, средом и петком, током Богородичног поста, Црква прописује сухоједеније, док уторком и четвртком дозвољава кување без уља; суботом и иедељом разрешава се на вино и уље; у дан Преображења Господњег и на рибу.
Примедба: Током Богородичног поста, као и током Великог, грађански закон забрањује јавне приредбе и спектакле. [6]
НАПОМЕНА:
- Одговори Симеона Солунског на нека питања.
- Sermo ХVIII.
- Sermo ХIV.
- Крмчија, део 2., гл. 53. питање 1 и 4.
- Beverg. Pendect. tom2, scholia ad responsiones Patriarch. Niсоlai.
- Види у Кодексу Закона, део XIV, стр. 177.
[youtube id=”y6EurgsdeF8″ width=”600″ height=”350″]
Објашњење уз правило поста
- * * * (звездице) – означавају строго уздржавање од било какве хранe и пића. За децу, старе и оболеле, увече разрешење на хлеб и воду.
- вода – строги пост без уља и без рибе.
- вино – строги пост на води са дозвољеном једном чашом вина.
- уље – пост у коме је дозвољена употреба уља и вина.
- риба – пост у коме је дозвољена употреба уља, вина и рибе.
- бели мрс, б. мрс – пост у коме је дозвољено све сем меса.
Када крсна слава падне у посни дан, дозвољена је употреба уља, вина и рибе, осим у Великом посту када је дозвољено само уље и вино.
Правило поста је рађено по типику Светих Отаца Цркве. За свако ублажавање (за старе, децу, труднице, болесне), као и за пооштравање или пошћење ван редовних постова, треба тражити благослов од свог духовника-свештеника.
