Трамп и даље хвали свог кинеског колегу и у четвртак је током посете Паризу рекао да је Си пријатељ према којем има „велико поштовање јер је велики државник и талентован човек”.
Кинеско Министарство иностраних послова такође је ове недеље поздравило састанак двојице лидера и економску сарадњу која је у међувремену порасла.
Стручњак са Института Брукингс у Вашингтону Еванс Ривир сматра да Кина и САД „деле став да су на путу остварења акционог плана од 100 дана”.
Џејк Паркер, потпредседник америчко-кинеског пословног савета, такође сматра да су “резултати плана од 100 дана први позитивни знаци за суштински напредак трговинских веза Кине и САД”. Паркер је у изјави Франс пресу додао да је остало да се „реше структурна питања као што су кинеске рестрикције за страна улагања”.
Трамп је током предизборне кампање критиковао „нелојалну трговинску праксу” Кине оптужујући је да манипулише валутом.
Трамп је потом променио став и у мају је саопштио да је постигнут споразум о продаји говедине и гаса Кини, у нади да ће се смањити огроман трговински дефицит САД у трговини с Кином од 347 милијарди долара 2016. године.
Резултати тог “акционог плана од 100 дана” требало би да буду главна тема америчко-кинеског економског форума заказаног за 19. јули у Вашингтону.
Али, због низа питања Северна Кореја, Јужнокинеско море, Тајван и људских уопште права стање је „у црвеном” и два светска гиганта “су веома далеко један од другог”, рекао је Еванс Ривир с Института Брукингс у Вашингтону.
Сједињене Државе оптужују Кину да баш и не врши притисак на Северну Кореју чии је она највец́и трговински партнер, а размена Кине с њом се у првој половини ове године још и повец́ала за 10,5 одсто.
Када је 4. јула Пјонгјанг лансирао и интерконтиненталну ракету оживела су трвења САД-Кина и Доналд Трамп је поновио четвртак у Паризу да је Пекинг “могао да уради и мало више”. Кина медјутим тврди да Сједињене Државе треба да престану да одржавају војне маневре с Јужном Корејом.
„Стрпљење САД према Кини нестаје, а посебно ослањање на Пекинг” у вези са Северном Корејом, рекао је за АFP М. Ривир.
Тај стручњак Института Брукингс наводи као доказ америчке санкције, почетком јула, против кинеске банке Дандонг, оптужене да је пут за трансакције у корист предузец́а у вези са програмом Северне Кореје за балистичке ракете.
У том контексту, прелет почетком јула америчких војних авиона изнад Јужног кинеског мора и пролазак једног ратног брода Сједињених Америчких Држава крај острва под контролом Пекинга, такође су подстакли напетост. Кина је то осудила као „озбиљну политичку и војну провокацију”.
Вашингтон је с друге стране овог месеца одобрио продају оружја за 1,3 милијарде долара Тајвану, де факто независном острву које Кина сматра својим.
Кинеска дипломатија је ове недеље поновила да “негативни фактори” бацају сенку на кинеско-америчке односе.
У бези с људским правима иако Трампова администрација не изгледа да јој је то један од приоритета као у доба Обаме Стејт Департмент умножава оштре изјаве против Пекинга: када се ради о слободама Хонг Конга, о репресија против адвоката или о смрт у притвору добитника Нобелове награде за мир Лиуа Сиаобоа.
Истина, признаје Ривир, председник САД наставља да „засипа похвалама” свог кинеског колегу, али то је да би “оставио отворена врата у случају промене става” Пекинга према Пјонгјангу и да “покушао да сачува односе САД-Кина”.
„На неки начин се завршила наивност Трампове администрације”, констатовао је он.
Бета
