Смртни случај партијских предузећа и брзи слом режима који почива на њима: Кеса све тања, јама све дубља

Сређен попис свих активних стечајних поступака јасно говори да ће Александар Вучић завршити каријеру на највећем привредном гробљу у овом делу Европе. Србија је ојађена, а Вођа и даље форсира плаћање из буџета странцима да инвестирају у Србији, као у неку колонију, за шрафцигерску индустрију и индустрију штанцераја и склапања. Вучићев режим на крају априла 2017. године дуговао је домаћим и иностраним банкама у Србији 5,2 милијарде евра. Парадоксално, тај дуг је спасао банке да не оду у банкрот. Истраживач Магазина Таблоид, економски експерт Миодраг К. Скулић, анализира стање у српском економском “тамном вилајету”, описујући га као последицу “инфлације доктората”.

Миодраг К. Скулић, Таблоид

Само један осврт на трулу компромисну политику коју води Александар Вучић, говори о томе како је овај самозвани Вођа рехабилитовао све кључне руководиоце бивше странке Г17 плус, на челу са Млађаном Динкићем и преузео све његове кадрове, па и саму странку. То је исто урадио и са Демократском странком. Преузео је њихову идеологију и идеју да је Србији једини пут – пут у Европску унију.

А шта је та Европска унија? Према Проф. Миодрагу Јовановићу из Женеве, са недавно одржаног његовог излагања у Српској академији наука и уметности, Европска Унија је пре четири године имала пад бруто друштвеног производа од два три одсто. Каква је то Унија, без развоја? Они су због тога једини у свету, изменили методологију утврђивања бруто друштвеног производа, па сад у свој бруто друштвени производ укључују и приходе од проституције, продаје дроге и коцкања и имају фингиран раст од два одсто. То је политика претходне две Вучићеве владе и политика нове мандатарке. Нека грађани Србије знају где иду.

Наш бруто друштвени производ од 2009. до 2016. године опао је за 0,5 одсто. Зато није ни чудо што се данас пензионерима узима 220 милиона евра годишње, а запосленим у јавним предузећима и државној управи 230 милиона евра годишње. Зато наши стручни сарадници са средњом стручном спремом у Скупштини Србије имају нето 25.100 динара месечно. Е па, доста лажи!

Да Вучић прави труле компромисе доказује и невршење примопредаје дужности одлазећих министара за новоизабраним и одлазеће Владе са новоизабраном и извештавање Народне скупштине о стању државе. Последња таква примопредаја владе у Србији извршена је 1872 године!

Код нас је пракса да Влада не разматра ни Годишњи извештај о пословању привреде Србије, па ни Годишњи извештај о пословању банкарског сектора у Србији, а кад их не разматра, Влада не доноси никакве закључке, па посланике и Скупштину не извештава какво је стање и како су деловали усвојени закони на стање у привреди и банкама. Треба ли нешто мењати, допуњавати или на потпуно нов начин решити ?

Зато се и догађа да се поједине Владе задужују. Данас је укупан дуг државе 24,1 милијарде евра. Банке у Србији имају 4,5 милијарде евра на позицији Финансијска средства спрема за продају, а нема коме да их дају, јер је домаћа привреда неспособна за задуживање, ино власници покупованих друштвених предузећа и новоподигнутих имају из вана јефтинија средства, а грађани су се опекли швајцарцима и девизним клаузулама, па новац лежи неискоришћен. Да није државе која на крају априла 2017. године дугује нашим и иностраним банкама у Србији 636 милијарди динара, или 5,2 милијарде евра, банке би отишле у банкрот. А када је Вучићева друга влада дошла на власт у априлу 2014. године, тај дуг државе према банкама био је 399 милијарди динара. За те три године дуг према банкама по основу благајничких записа и обвезница повећао се за 237 милијарди динара, или две милијарде евра.

Тако је Србија постала водећа у Европи, јер уместо да привреда и грађани користе новчана средства банака, њих користи држава.

Држава Србија у Буџету за 2017. годину је планирала издатке за камате 1,2 милијарде евра, колико данас вреди годишњи род 2,5 милиона тона пшенице и седам милиона тона кукуруза, на светском тржишту. Кад би наши сељаци знали шта владајуће странке раде и колике камате плаћају, вредне њиховог годишњег рода пшенице и кукуруза, тек би онда било белаја.

Надовезујући се на чињенице збиг којих је све ово задесило Србију и српску привреду у последњој деценији 20. века и првој деценији овог века, желим да подсетим да је Србију задесило осам “привредних земљотреса”, и то: распад СССР, као нашег традиционалног и главног тржишта; растурање сопствене нам земље – СРФЈ; рат у наше две крајине; хиперинфлација из друге половине 1992. и 1993. године; санкције Савета безбедности УН; рат на Косову и Метохији и отимање ове наше Покрајине; НАТО бомбардовање из 1999. године, без одобрења Савета безбедности УН; погубна политика ДОС-манлијског режима.

Шта значи погубна политика ДОС-манлијског режима ?

Прво су, као што је познато, 4. јануара 2002. године, отеране у стечај четири водеће банке (Беобанка, Инвестбанка, Београдска банка и Југобанка, као и Борска банка, као пета). Након тога широм су отворена врата за наступ иностране банкарске и привредне ескадриле. Ове четири банке имале су хипотеке на целокупној српској привреди и њихови стручњаци би се домаћински понашали у процесу приватизација. Знали би где и колико треба попустити и шта треба пустити под стечај. Уместо њих неписмени назовимо стручњаци из Агенције за стечај и ликвидацију банака одлучивали су о судбини привреде целе Србије – И сад видимо где смо догурали. Након тога добили смо данас у Србији 31 банку у којима је акцијски капитал:

• 89,22 одсто инострани,

• 8,42 одсто Републике Србије, њени фондови и јавна предузећа,

• 1,68 одсто привреде и

• 0,68 одсто грађана.

Сва профитабилна привредна друштва су у иностраном власништву (млекаре, уљаре, шећеране, пиваре, цементаре, фабрике лекова …). Нама је остала Галеника коју су кадрови коалиционог партнера -Социјалисти, упропастили и данас нема динара сопственог капитала, јер су кумулирани губици појели цео сопствени капитал и већи су од капитала.

Србија је колонијална држава. Странци одређују ко ће бити премијер, а истовремено обустављају Јужни ток за дотур гаса из Русије и не дају да особље братске нам Русије у Центру за спречавање елементарних катастрофа у Нишу, добије дипломатски статус.

Уместо лечења привредних субјеката настало је српско привредно гробље, Александар Вучић преузео је од претходне владе ДС и СПС власт без примопредаје, уз преузимање кадрова из Г17 плус, која странка се утопила у СНС, па је лично он постао гробар српске привреде. Сређен попис активних стечајних поступака јасно говори да ће Александар Вучић завршити каријеру на овом привредном гробљу, јер је Србија ојађена, неће га спасити ни плаћање из буџета странцима да инвестирају у Србији, као у неку колонију, за шрафцигерску индустрију и индустрију штанцераја и склапања – а у крајњем то плаћају пензионери из умањених пензија и државни службеници и запослени у јавним предузећима. Какав парадокс.

А, како изгледа “Србија у стечају” и коликих је размера српско привредно гробље, говори и следећи детаљан преглед…

Трстеник завијен у црно

У Првој Петолетки из Трстеника у 2016. години уведен је стечајни поступак у матичном друштву и у свих 13 зависних друштава, фабрика и пратећих садржаја: Сервоуправљачи, Цилиндри, Кочиона техника, Делови, Хидраулика, Пнеуматика, Научни центар, Режија и Енергетика, Транспорт, Промет, Обезбеђење, Исхрана.

Краљево у црном

У Концерну Фабрика вагона Краљево, у прошлој години уведен стечај у Концерну и девет зависних друштава: Друмска возила, Вагоноградња, Процесна опрема, Гибњара, Алатница, Термопластика, Одржавање… Поред тога у стечају је и Магнохром.

Крагујевац са црним уместо црвеним барјачетом

У прошлој години уведени су стечајеви у Аутомобилима, Ауто деловима, Ковачници, Застава специјалим возилима у Сомбору, Застава ПЕЦ, Безбедност, Застава ИТ, Застава Електро у Книћу …

Смедеревска Паланка: рачуни свих 16 комуналних предузећа у блокади

Стечајни поступци су поред Корпорације Гоша и у Друмским возилима, Електроопреми, Фабрици за производњу алата и машина, Заједничким пословима, Дибуту, Гоши Узору…Поред тога рачуни свих 16 комуналних предузећа су у блокади, чак месецима грађани нису имали воду…док у Вршцу постоји само једно комунално предузеће “20 октобар”, које обавља свих 14 делатности и годишње остварује два милиона евра нето добити, али владајућа СНС и СПС, то неће јер не би имале 600 директора, возача директора, секретарица, књиговођа партијских кадрова, гласачке машине владајуће партије, већ само по њих 120, а технички руководиоци појединих делатности за руковођење имали би два сата дневно, а остатак радили у припадајућој делатности на опреми..

Црни дани тек долазе

У Шапцу, поред Зорке, привреду тог региона дотукли Концерн Фармаком, Интеркоп и Галеб група. Поред Холдинга Зорка у стечају су и: Минерална ђубрива, Обојена металургија, Наменска, Транспорт, Сигурност, Стандард, Стан…Некад чувено Прахово, данас представља руину од хемијског комплекса, боље речено данас је у праху. У стечају су, поред Холдинга су и Вештачка ђубрива, Соли, Ремонт и монтажа… У Куршумлији, ШИК Копаоник није успео Симпо да излечи и сам Симпо је у финансијским тешкоћама. У ШИК Копаоник из Куршумлије уведени су стечајеви у зависна друштва: Пилана, Шперана, Кухиње, Комерц…И Прва Искра Барич је практично угашена.

МИН Ниш и ЕИ Ниш одавно су под ледом

Поред Холдинга МИН у стечају су и зависна друштва: Локомотива, Вагонка, Специјална возила, ЛИВ, Мином, Инжењеринг, Модел, Производња, Комерц…Корпорација ЕИ Ниш имала је 30 привредних друштава данас су ликвидирана, а стечајни поступци се воде у зависним друштвима: Телевизија, Рачунари, Истраживачко развојни Институт, Индустријска електроника, Саставни делови, Компоненте, Пионир, Алпласт, Дунав, Траде…

Лозница остала без Корпорације и десет зависних друштава

Холдинг Вискоза данас има у стечају матично предузеће и десет зависних друштава: Целвлакна, Центрофан, Целулола, Свила, Лозофан, Корд, Хемиремонт, Крупанка, Транспорт, Стандард…

Фиделинка Суботица у тоталном стечају

Поред матичног друштва у стечају је свих девет зависних друштава: Млинарство, Скроб, Фабрика теста, Кондиторски производи, Пекара, Дистрибуција, Некретнине, Рент а цар. У стечају је и Фабрика за ремонт вагона “Братство”, Суботица, ништа у бољем положају није ни Индустрија обуће Солид Суботица, па ни Текстилна индустрија Железничар Суботица, у Северу је настао потоп.

Агрожив Житиште није успео да спаси “моћни” Србијагас

Холдинг корпорација Агрожив и њена четири зависна друштва са 1.500 запослених отишла су у стечај иако је ЈП Србијагас утрошило милионе евра да спаси ову живинарску и месну индустрију и поред познатог скандинавског модела “немојте се данас у модерном свету бавити са више од једне делатности”. Дакле, највећи српски привредни болесник ЈП Србијагас које има 1,3 милијарде евра дугова, прихватио се да лечи пет великих српских гиганата (ХИП Петрохемију, ХИП Азотару, МКС Кикинда, Агрожив, сада и Индустрију црепа Тоза Марковић Кикинда, коју је преузео прошле године претварајући потраживања у капитал овог гиганта са 86,9 одсто власништва, а раније и Српску фабрику стакла из Параћина).