Друштво

Народним кухињама прети катанац

Стављен је катанац на народну кухињу у Прокупљу, а најмање 300 гладних остало је без и овог јединог топлог оброка у дану. Страх да би их могла задесити иста судбина, у овом часу има 30.350 грађана, који се хране искључиво у ”мензама” Црвеног крста Србије.

Ипак, у овој организацији верују да ће ”случај Прокупље” бити изузетак, а не правило, као и да ће бесплатне оброке у наредној години добијати више сиромашних .

– Већ смо урадили план и предали га Влади Србије – каже Драгица Кљајић из Црвеног крста Србије. – Потребан нам је новац за 34.810 корисника јер су локалне организације Црвеног крста исказале потребу за оволики број најсиромашнијих.

НИ ВЕЛИКИ ГРАДОВИ НЕМАЈУ ПАРА 
Отварање кухиња у 2013. години најавили су Ниш, Србобран и Нови Бечеј – каже Драгица Кљајић, али не тврди да ће се то и десити. – У Нишу се преговори воде последње три године и у предлогу пројекта за 2013. годину смо планирали и кухињу у том граду, али да ли ће локална самоуправа наћи могућност да покрије трошкове припреме – питање је.

 За рад народних кухиња у овој години, Влада је потрошила 259,6 милиона динара, односно 912,82 динара месечно по сваком кориснику. Тим су новцем купљени основни артикли хране и рефундирани трошкови горива локалним организацијама за транспорт хране.

– Народне кухиње се финансирају из три извора, а основни је Влада Србије која плаћа 10 намирница и то су брашно, уље, пиринач, пасуљ, тестенине, месне конзерве и конзервирани ђувеч, грашак и боранија – каже Кљајићева. – Локалне самоуправе су зато у обавези да плаћају трошкове припреме оброка, односно струју, воду, комуналне услуге, исплаћују плате… А квалитет исхране се може поправити и донацијма са локалног нивоа па се у те оброке могу убацивати и свеже месо, поврће, воће…

У Црвеном крсту Србије сабирају да су до краја октобра ”пуном паром” радиле 72 кухиње, а 1. новембра се привремено затворила она у Прокупљу јер је општинска каса била плитка. Овакав је сценарио, у последњем часу, избегло и 950 најсиромашнијих становника Куршумлије, али су кувари, ипак, наставили са послом.

– Недостају кухиње у још неким најсиромашнијим општинама као што су Лебане, Сурдулица, Димитровград, Црна Трава, али, нажалост, ове локалне самоуправе немају могућност да покрију трошкове припреме оброка – каже Кљајићева.

Ипак, чини се да у овим срединама другачије гледају на своје сиромашне.

– Код нас нема потребе да се ико храни у народној кухињи и зато је никада нисмо ни отварали – сматра Зоран Митић, заменик председника општине Сурдулица. – А ако буде захтева, биће и новца.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!