Процењује се да дигиталну валуту биткоин у свету користи између два и три милиона људи. Народна банка Србије биткоин не препознаје као валуту и не можете га купити у банци или у мењачници.

То је валута којом управља алгоритам, иза које не стоји ниједна банка. Вредност биткоина, од настанка 2009, када је вредео неколико центи, порасла је на преко хиљаду долара. Међутим у последњих неколико дана дошло је великих варијација у његовој цени, па се десило да вреди мање и за 30 одсто. Колико те осцилације утичу на онлајн трговину и колико је биткоин сигуран, за Инфобиз говори Александар Матановић из Биткоин асоцијације Србије.

Колико нагла промена вредности биткоина може да утиче трговину преко интернета?

– У принципу, трговцима не прија да користе валуту која је мало нестабилнија, тако да већина трговаца који прихвате биткоине, то ради преко посредника, где посредник фактички њима фиксира цену у доларима у тренутку плаћања, па они избегну тај ризик. Биткоин више личи на акције неке компаније и мислим да је проценат неке укупне трговине која иде преко биткоина, довољно занемарљив да би евентуалан нагли скок или пад цене биткоина, потпуно био непримећен на неком глобалном нивоу, када је у питању онлајн трговина. С друге стране постоје они који хоће на тој дневној трговини да се обогате. Да купе неке биткоине, убаце их на берзу и онда купују, продају, покушавају да хватају те неке скокове и то је оно што никакако не бих препоручио неискусним трејдерима.

Могу ли се те осцилације биткоина “смирити” и на који начин?

– Регулатива би помогла, али свакако не довољно. Једноставно, његова природа је таква да он нема особине традиционалних валута. Временом постаје стабилнији како се повећава број корисника, али кажем, због недостатка тих алата које централне банке имају, не верујем да ће он икада достићи стабилност стабилних традиционалних валута.

Докле се стигло са законским регулативама када је у питању биткоин?

– У последњих пар месеци доста тога се позитивног десило. У Јапану је фактички прихваћен као легално средство плаћања, ради се на сету књиговодствених стандарда, који би регулисали како се воде књиге приликом плаћања биткоина. У Европској унији постоје неке иницијативе да се то подигне на виши ниво. У Америци су, на пример, мало проблематични закони и они су генерално врло строги због страха од тероризма, прања новца и слично.

Извор: Марија Комазец, Н1