Њујорк — Вероватноћа да еврозона крај идуће године не дочека у садашњем саставу је врло висока – око 90 одсто, прогнозирају стручњаци Фонда Рубини.
Стручњаци Фонда сматрају да ће њене две чланице – Грчка и Португалија, напустити тај савез “у било ком случају”.
Могућност да Грчка и Португалија остану у еврозони Фонд Рубини оцењује са свега 10 одсто.
Толика је, наиме, вероватноћа да ће монетарна унија успети да успоставе буџетски савез, а да се проблеми чалница са огромним дуговима реше на рачун “уливања” средстава из богатих земаља централне и западне Европе.
Економисти Фонда тврде, у својој анализи, да је највероватнији сценарио, који ће уследити ускоро у еврозони, “постепен и жалостан распад монетарне уније”, изласком проблематичних земаља из њеног састава, праћен банкротима и економским застојем.
Према оцени експерта Фонда за сада је, захваљујући програму Европске централне банке (ЕЦБ) о откупу обевезница проблематичних чланица еврозоне, вероватноћа некотролисаног распада монетарне уније смањена и процењује се на само десет одсто.
Уколико се у наредним месецима догађаји буду развијали у правцу који предвиђају амерички експерти, главни напори у еврозони и целој ЕУ биће усмерени на стабилизацију сада врло проблематичне финансијске ситуације у Италији и Шпанији – две чланице еврозоне које су, такође, оптерећене великим дуговима.
Италија и Шпанија до краја 2015. године треба да врате дугове, на основу раније емитованих дужничких хартија, у вредности од 310 милијарди евра и 215 милијарди евра, а биће им потребна и екстерна помоћ у вредности већој од 200 милијарди евра за покривање буџетских дефицита.
Избегавање “домино ефекта” у еврозони, ако Грчка и Португалија изадју из те монетарне групе, је могуће само ако се на време ” заштите” Шпанија и Италија, тврди Фонд Рубини.
ЕЦБ је, крајем прошле и ове године “улила” у банке еврозоне око билион (хиљаду) милијарди евра и тако се приклонила опцији коју већ неколико година примењује, у настојању да стабилизује економску ситуацију, Централна банка САД – Фед која је у водећу светску привреду “упумпала” билионе долара од почетка глобалне финансијске кризе.
Аналитичари Фонда такође предвиђају да ће у Грчкој, због даљег заоштравања економске кризе и пропасти напора ЕУ, Европске централне банке (ЕЦБ) и ММФ да спасу Атину од банкрота, доћи до новог политичког заоштравања.
На власт би, након нових избора у Грчкој, могла лако да дође групација СИРИЗА која оштро критикује садашњу економску политику владе и залаже се за мораторијум на отплату државног дуга.
Таква промена би значила отказ од заједничке валуте – евра и повратак на националну новчану јединицу – драхму са њеном тренутном и драматичном девалвацијом како би се повећала конкурентска способност грчке економије на светском тржишту.
Девалвација драхме би, према оцени америчких финансијских експерата, помогла грчком туризму и пољопривреди од којих земља добија највећи део девизног прилива.
Грчка прерађивачка индустрија и фармацеутика су, међутим, ниско конкурентне и не може им помоћи чак ни знатна девалвација домаће валуте, ако поново буде уведена у промет, закључују стручњаци Фонда Рубини, уз напомену да би излазак Атине из еврозоне направио “грдне” проблеме осталим чланицама ‘евроленда'”.
Финансијски експерти кажу да ће све у еврозони, кад је реч о ликвидности, бити у реду док ЕЦБ даје банкарском сектору довољно свежег новца. Ако би та помоћ изостала чланице зоне евра би морале да почну “мучне преговоре о оснивању јединственог система за гаранцију депозита” и изградњу новог система резерви.
Према процени стручњака Фонда Рубини, водећим земљама еврозоне, пре свега Немачкој, не би уопште одговарало да се саме издвоје из монетарног блока у коме, услед доминатне позиције својих привреда, имају велике користи и огромне трговинске сифиците.
Танјуг
