Ипак, један део јавности принципијелно се противи увођењу обавезног служења војног рока. То су прозападне невладине организације. У периоду демилитаризације Србије након петооктобарског преврата разне прозападне невладине организације убеђивале су српску јавност како јој је војска ,,непотребна“, како ,,Србија више никад неће ратовати“, те да је ,,приговор савести“ већа вредност од одбране државе и народа. Са драстичним умањењем наших оружаних снага и укидањем обавезног служења војног рока деловало је као да је њихов задатак завршен, а неке од њих, попут Регионалног центра за приговор савести, готово да су потпуно престале са радом.
Актуелна полемика о враћању обавезног служења војног рока скренула је субверзивну пажњу прозападних НВО. Оне екстремније попут Жена у црном већ су изашле у јавност хистеричним тврдњама да и само продужење добровољног служења војног рока са 3 месеца на 6 месеци представља ,,покушај војног врха да испира мозак људима“, док су могућност враћања обавезног служења војног рока окарактерисале као ,,катастрофалан корак уназад“. Друге, суптилније субверзивне НВО покушавају да доведу у питање смисленост враћања обавезног служења војног рока. Тако је Катарина Ђокић из Београдског центра за безбедносну политику изјавила: ,,Уколико је тероризам претња, то значи да би требало јачати службе безбедности и полицију, војска има скундарну улогу, и то свакако не регрутна војска. Неке друге претње, рецимо сајбер претње, не захтевају укључивање шире популације, него мањег броја добро обучених стручњака“. Осим тога, она је споменула и да би враћање обавезног служења војног рока представљало ,,превелик трошак“.
Међутим, Ђокићева и остали активисти прозападних НВО у Србији који се баве безбедношћу или нису тако стручни како се представљају, или намерно обмањују јавност. Јер за Србију тероризам није основна претња. Није ни ,,испирање мозга од стране војног врха“ како то Жене у црном представљају. А понајмање су то тзв. ,,сајбер претње“ у земљи коју је дигитална револуција једва окрзнула. Основна опасност за Србију и српски народ већ неколико деценија уназад су експанзионистичке тенденције наших суседа. Те експанзионистичке тенденције су до сада неретко доводиле до кампања етничког чишћења нашег народа са његових вековних огњишта и комадања српског етничког простора. А то је претња која захтева најширу могућу обученост народа да се брани. Тај захтев може испунити једино обавезно служење војног рока. У условима у којим је 12.5% српске државне територије под страном окупацијом, када се из Приштине прети протеривањем преосталих 115.000 Срба са Косова ,,по хрватском моделу“ и када нашу спремност да се бранимо периодично проверавају гласови који говоре о укидању Републике Српске за чији опстанак је по Дејтонском споразуму Србија одговорна, поседовање снажне народне војске би требало да буде основни приоритет српске одбрамбене стратегије. Само јака војска и обучен народ су поуздани гаранти одвраћања агресије, односно рата. О томе можемо много да научимо од Израела, са којим делимо релативно сличну позицију окружености непријатељски настројеним државама и историју преживљавања геноцида.
Непријатељско окружење није једини разлог за враћање обавезног служења војног рока. Талас миграната са Блиског истока који је погодио Србију, као и катастрофалне поплаве пре тога, су случајеви који су показали како се лако преоптерете људски капацитети наше војске, што је у случају поплава резултовало потребом за масовним ангажманом необучених добровољаца и страних тимова, а у случају мигрантске кризе формирањем комбинованих јединица војске и полиције уз поновно ангажовање иностраних тимова.
Ово су само неки од значајних разлога који говоре у прилог враћању обавезног служења војног рока. Ти разлози су познати и војном и државном врху, па и самом народу који никада није престао да у огромној већини подржава враћање обавезног служења војног рока. Истина је да у овом тренутку постоје одређене материјалне потешкоће да се тај важан стуб наше одбрамбене политике обнови, али то је само привремена препрека коју систематским ангажманом читавог друштва треба превазићи уколико желимо да живимо безбедно. А једном када се услови остваре показаће се да и даље важи она стара – радо иде Србин у војнике!
Аутор: Виктор Вуловић, извор: Говори Србија
Ја сам сељак.Одслужио војни рок, па још послушно ишао на војне вежбе 23 године.Пре свега. мислим да сам домаћин, јер сам преживео све досадашње недаће, заједно са променама свакаквих власти.
Ако ће човек да буде непристрасан, поштен, домаћин и само мало паметан, закључиће да НИ ЈЕДАН разлог за служење војног рока не постоји.
Сваку реченицу овог умног новинара бих могао да анулиран логичким аргументима, али то изискује доста времена, које ћу потрошити, а он је за ово писаније добио хонорар.
Ако су демократе било шта добро урадиле, онда је то укидање војног рока.
Погледајте само ЈНА од кад до кад је постојала, па Цивилна заштита, па Територијална одбрана,…колико је све то коштало, а колика је корист од свих њих.
Замислите да су све те паре утрошене у привредни развој, где би нам крај био.Не би сада наши тзв политичари клечали пред белосветским банкама за шаку долара кредита са крвничким условима.
Али, и до сада, као и сада одлучује политика.Значи све нерадници, лезилебовићи, профитери, …Нигде домаћина.
Може ли неко да замисли војску, којој је министар човек, који није ни војну обавезу одслужио, а кога генерали у ставу “мирно” поздрављају?
Кад бих морао да поздравим таквог министра, а био официр, истог момента бих бацио униформу и отишао да берем малине, купине, вадим кромпир, или било шта радио часно и поштено.
То што признају оваквог министра, није ни часно, ни поштено.
Па зар га нису и поставили зато да омаловаже и срозају углед војске?.
А на другој страни, хоће да омасове војску.
Да ли се то вама коси са логиком?
Да ли то ради неко коме је Бог био веома шкрт при додели памети?
Више ми личи на намеру да од војске направе ово што су направили, да уведу обавезно служење, које ће народ масовно да избегава, а онда држава да све те одере са казнама.
Мислим да је то кажњавање циљ.Ту би било доста пара.
Зашто нам држава никако неће да буде пријатељ?
Ја толико.Немам више времена за вас и ваше марифетлуке.