Београд – Министар унутрашњих дела Небојша Стефановић је славодобитно изјавио 22. јула да је полиција, поступајући по овлашћењима из Закона о спречавању насиља у породици, од 1. јуна изрекла меру удаљења из стана у 2.622 случаја! Додао је да је 56 лица прекршило ту забрану и да су одмах приведени судији за прекршаје, који им је изрекао казну затвора од 60 дана и одмах их упутио на издржавање казне. Газећи Устав Србије и слободе и права грађана, Вучићева мафија је насрнула да унесе неспокој у сваку породицу коју може полицијски напасти и уништити. Некажњено.
Велика пропаганда лажи Александра Вучића данима промовише Небојшу Стефановића, преносећи његове ставове као министра унутрашњих послова, потпредседника Српске напредне странке и председник комитета за спречавања насиља у породици.
Поводом полицијске окупације коју Вучићев режим може извршити у свако доба, према свакој породици, претресањем стана и принудно, по слободној оцени, сваки аутомеханичар, машинбравар, молер или сродни мајстор, обучен у полицијску униформу, може извести из стана власника, гологузог га истерати и забранити му прилазак стану од најмање 150 метара. Све то уз само једну реченицу образложења – због насиља у породици.
Како се Вучићева лудост спроводи брутално, за очекивати је да до краја година буде растурено још најмање 20.000 породица. Толико ће и деце остати без оца, кога неће моћи да виде због полицијске забране.
Са Аном Брнабић, лезбејком која своју девојку води на парадама са поводцем и коју бије као козу у купусу, породице у Србији су нападнуте, са малом шансом да се одбране.
Вратимо се животу и чињеницама.
Пођимо од бројке од 2.622 изречене забране, када су, на лицу места , униформисани полицајци, дакле потпуно необучени и некомпетентни, одлучили да на позив комшије, или угрожене супруге, истерају мужа из стана.
Шта да ради човек, ако је притом и слабијег здравља, без пребијеног динара у џепу, а буде увече истеран на улицу? Где да спава? Да ли ће се смрзнути, ако је ноћ хладна? Да ли ће изгубити посао?
Ако је неко лице претукло жену, дете, ташту, онда је извршило и кривично дело. Полиција је дужна да о томе одмах обавести тужиоца, који је овлашћен за предузимање кривичног гоњења, а овлашћен је да полицији издаје упуства ради прикупљања доказа о извршеном кривичном делу.
Вратимо се Уставу и правима која су заштићена међународним конвенцијама, чији потписник је и Србија.
Чланом 40 Устава Републике Србије одређено је да је “Стан неповредив“.
“Нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, нити у њима вршити претрес. Држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свога заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује претресању. Ако држалац стана или његов заступник нису присутни, претресање је допуштено у присуству два пунолетна сведока.“
А члан 27 Устава Републике Србије предвиђа да “Свако има право на личну слободу и безбедност“. Лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који су предвиђени законом.
Лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах се, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору.
Свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито.
Казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд.
Такође, чланом 39 Устав Србије прописује да “Свако има право да се слободно креће и настањује у Републици Србији, да је напусти и да се у њу врати“. Ограничење кретања и напуштања места становања и Републике Србије може ограничити само суд, из разлога обезбеђења окривљеног ради несметаног вођења кривичног поступка..
Да ли Вучићев злочиначки режим на насиље одговара насиљем и још већим злом?
Према подацима несрећног и суманутог министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, полиција је од 1. јуна ове године, примењујући овлашћења из Закона о спречавању насиља, излазећи на позиве о “насиљу у породици“ увек изрекла меру исељења из стана или куће и забрану приласка стану. У већини случајева удаљена лица су власници стана и куће, десет одсто случајева реч је о подстанарима, а у мањем броју случајева су исељени били у стану своје дотадашње супруге.
Полиција је, дакле, добила овлашећна да уништи српску породицу, да десетине хиљада деце остави без очева, који ће изгубити и посао и постати социјални случајеви. Да ли ће овако осрамоћени, уништени, ови очајници потезати за осветом, јер им од живота није остало ништа.
У поменута 2.622 случаја није било речи о извршењу кривичног дела насиља у породици, јер би полиција потом поступала по налогу тужиоца, који би, ако је насиље озбиљно, захтевао задржавање и привођење судији за претходни поступак, који би одлучивао о начину вођења кривичног поступка.
У распамећеној и опустошеној Србији, у којој се 90 одсто породица бори да се прехрани, полицијско окупирање које се може извести према свакој породици, под изговором да су комшије анонимно пријавиле да су чуле свађу и вику у стану, представља још једну потврду и да шизофрени Александар Вучић наставља политику сатирања грађана ове земље.
Усхићење министра полиције да је за само нешто више од месец дана полиција административно развела 2.622 породице, указује да се само општим устанком ова сулуда власт може збацити. А зна се да у Србији се не исплаћују редовно дечји додаци, социјална помоћ, да мајке олако губе посао, а очеви месецима не примају плату, или раде за 200 евра да у таквој земљи све пуца, па и брачни односи. Због свађе или повишене расправе, полицајци Небојше Слине су сатрли 2622 породице. За сада. А лов се наставља. Јер се Вучић и његова камарила радује свакој несрећи својих суграђана. Тако са њима лакше владају, пљачкају.
А где су српски посланици, опозиција, интелектуалци?
Када се поводом убиства једне жене и четворогодишњег детета од стране њеног бившег мужа Марка Николића, пријатеља Вучићевог батинаша, покојног Салета Мутавог, који је са њим учествовао у рушењу у Савамали, огласио познати психолог, тврдњом да би се трагедија избегла да је центар за социјални рад омогућио оцу да редовно виђа дете, као да деда и бака могу да загрле унука, умало није линчован од стране Велике пропаганде лажи. Медији нису повезали убицу са Салетом Мутавим, Вучићевим вођом батинаша. (а 20. јуна нови вођа навијача Бранимир М. (34) рањен је на једном од новобеоградских сплавова. Он је осуђен на 11 година затвора због убиства и покушаја убиства браће Давинић новембра 2006. године. На слободи је (јер је и он Вучићев батинаш).
А, 23. јула, саопштено је, скоро са чуђењем, да је тог дана мушкарац, стар 53 године, неосуђиван, миран и повучен, убио, из љубоморе, своју супругу у Сремским Карловцима, а потом извршио самоубиство.
Насиље у породици не могу спречити позорници, већ држава мора да створи социјални систем у којем ће се пружити системска заштита породицама.
Да ли је окупација породица последњи чин лудила Александра Вучића?
Милица Грабеж / Таблоид
