Проф. др Слободан Турлаков: Хоће ли се Уставни суд огласити?

Не зна се шта је горе: да ли да чланови Уставног суда не познају Устав, или, пак, да не смеју да га познају! Све је могуће, мада није све вероватно.

Али са овим председником Републике, све је вероватно и кад није могуће, па тако може, поред председника Републике, да буде и председник странке и шеф Координационог штаба безбедносних служби! А ко зна, можда и нечег другог и трећег, јер што он жели, то мора да буде. Ипак, да питамо Уставни суд зашто он постоји? И како се њих 15 судија осећају кад јесу судије а немају храбрости да то буду?

Или је то питање морала односно нечег другог, свакако нечасног, кад председник Републике и поред изричите уставне забране већ два месеца бива оно што му Устав не дозвољава, а они, судије, не реагују.

Наиме, у члану 115. Устава, под насловом Неспојивост функција, дословно пише:

„Председник Републике НЕ МОЖЕ обављати другу јавну функцују или професионалну делатност“

Другим речима, Председник Републике, пошто се заклео у Народној Скупштини, на Устав и поштовање његових одредаба, и тако постао и званично Председник Републике, он је истог часа морао да поднесе оставке на обе јавне функције, и у странци у у Координационом штабу безбедносних служби.

Цео свет зна да он то није учинио, чиме се ставио изнад Устава и неопозиво постао – диктатор!

Али шта су онда судије Уставног суда?

* * *

Познато је да је тај насилник веома често критичар Срба, поготову у иностранству, а ту скоро прогласио нас је патолошким типовима.

Наиме, рекао је :

„Ми, Срби, имамо патолошку потребу да ствари развлачимо, а оне временом постају све горе . Нико нема храбрости да истину саопшти у лице.“

Два дана касније, опет се огласио обећавајући да ће напустити председничку функцију у СНС, али тек јануара 2019, када ће одредити свог наследника на Првом страначком конгресу! Фантазија!

Међутим, ако се повеже ова вест са „српском патолошком потребом да се ствари развлаче“, испада да је он имао храбрости да каже истину у лице, тј. да најави да ће се чекати годину и по дана, док се он повуче са председничке функције, што је морао већ 31. маја 2017, да учини. Наравно, шеф тајних безбедносних служби и даље остаје, иако је још раније више пута најављивао да ће одредити наследника.

И тако најавио такмичење ауто кандидата за председника СНС, што ће се немилице и беспрекидно одвијати удварањем, улизивањем, величањем, доказима верности што ће трајати пуних годину и по дана.

Наравно, њему ће то пријати, као и сваком примитивцу што прија, иако је једном изјавио да није приметио да му се било ко додворава, па ето сад се пружа прилика и да на крају ће највернијег и најоданијег постави на своје место, која ће замена, наравно, бити само формална.

Управо, као што је Брнабићеву одредио да преузме његово премијерско место. Формално.

* * *

Проф. др Слободан Турлаков

Некада је Србија, од краја 1861. имала шест министара, а од краја 1878 – седам, које су опслуживали укупно 101 чиновника! Сад, пак, Влада Србије има 22 министра и ко зна колико чиновника, али то није за поређење, сем да се постави питање има ли владе у Европи, са већим бројем министара?

Последњи број „Таблоида“ (бр.393) упустио се у ближа објашњења ко све чини ту садашњу Владу, која „објашњења“ нису ни најмање ласкава ни за кога, а поготову за Вучића, који је, као што је познато.и саставио. Чудо једно, да се нико није огласио да оповргне „Таблоидове“ жестоке тврдње, утолико пре што такво његово писање није доказ слободе штампе, већ да се преко тих документованих објашњења пређе опортуним ћутањем. Да се ствар не разглашава и заташка.

Но, иако се заташка, чињенице остају, откривајући колико су министри били способни и колико су могли да допринесу позитивним резултатима рада Владе.

Међутим, ако се зна да су скоро сви министри у овој Влади, иста лица која су била и у претходној, Вучићевој, онда се речена објашњења односе и на претходну Владу, па тврђење да ће ова Влада наставити са позитивним резултатима, који обележавају претходну Владу, напросто неодржива.

Ипак, један нови министар је показао своју спрему и тиме што је расписао тендер та писање закона, што је свакако оригинално и јединствено у министарској пракси. Штрајкови још трају, мада штрајкаче опомињу, чак им пребацују да немају довољно љубави за Србију, упркос чињенице да су Срби, како је објављено, најјвтинија радна снага у Европи, што ни најмање не узбуђује Вучића.

И не само најјевтинија, већ су радници, у својој земљи, право робље, као у „Гоши“, у којој раде, већ месецима, без плате, што се не ни на који начин не разматра, чак се ни не зна како је препродата та фабрика некој кипарској компанији, што чини неку добро чувану тајну и поред постојања читавог низа институција које имају обавезу да сваку тајну те врсте, разоткрију и изнесу је у јавност и пред суд.

О томе нико не води рачуна, води се европска политика, најављује се и распирује борба за Београд, стварају се нове странке, Вулин позива у борбу за различитости, Вучић жели Србију „различитих нација, које ћемо препознавати не по вери – већ по поштењу и марљивости. Мењамо себе и Србију“

Да би објавио на крају једног интервјуа:

„Ја ову земљу волим изнад свега и то ће ме учинити веома храбрим председником“

Што је и показао тиме што је погазио Устав на који се заклео у Скупштини. И тако је још једном доказано да Србија није народ већ влада, сада проевропска тј. другосрбијанска, што је и СНС, која је и ако владајућа странка, ступила у савез са читавим низом малих странака, проевропске оријентације, па су они, сви заједно, другосрбијанске, те приче о грађанској слободи не значе ништа, и да јединство на националној, српској основи, не може ништа заменити.

Без тог и таквог јединства ми не можемо опстати, и треба наћи националну снагу унутар народа и ставити до одлучног знања новом председнику Србије, да је он уставни владалац, који из своје владавине мора да искључи сваку ауторитарност, подчињавајући је законима. Тако нешто Вучићу не пада на памет.

Он себе сматра сувереним господарем, изнад свих и свега, што се видело и кад је у Београд позвао локалне функционере СНС, које је, незадовољан њиховим радом, како кажу, изрибао, а нарочито директора Бора.

И ником ништа. Мук. Прешло се на дневни ред.

Слично рибање се обавило и у СПС, у ком је апсолутни господар већ годинама Дачић, кога сви слушају јер их је он, својом довитљивошћу и спретношћу, још за време Коштунице, успео да врати у власт, али и у велике компаније, као што су „Галеника“ и „Дунав осигурање“, познате по корупцији и пропадању. „Дунав осигурање“ је чак продао акције „Енерго пројекта“, без одобрења Владе!

Треба признати да је Дачић редак махер, који је успео да одржи СПС у три различите гарнитуре власти, које су се, у своје време, одредиле према Титу као непријатељу Срба, што њему није сметало да изјављује да је управо тај злочинац највећи „бренд“ Србије! Благодарећи Дачићу остаци титоизма учинили су то да Србија није обновљена ни као држава, ни као нација, за разлику од свих осталих бивших југословенских република.

Грдно се варају они Руси који мисле да је он њихов. Он је свачији који омогућавају његово учешће у власти. Његово и његових.

За шта је све спреман Дачић, види се и по његовој изјави да штрајкови не треба да прерасту у политичку борбу. А штрајкују – радници, а СПС још увек негде има записано, да се боре за радничка права! То је већ одавно прецртано!

Тачно је казао Ратко Дмитровић, у СПС-а нема више ни једног социјалисте! Некада смо имали мноштво националних радника, способних и спремних да се жртвују за српски народ и његов опстанак. Имали смо и организацију „Народне одбране“, која је имала своје активне огранке широм Србије, служећи неуморно националним интересима Срба.

Данас немамо ни јавно мњење!

* * *

Шта у свем овом хаосу представља премијерка Брнабићева? Зорана је рекла – недостаје нам Вучићев ауторитет. Искрено речено, не знамо ко је и какав је човек, коме је Вучић ауторитет? Чиме? Свакодневним интервјуима, који су његови једини послови. Јадни новинари који морају да чуче испред његових врата по цео дан, да би ухватили по неку његову изјаву.

А ко зна да ли су његове, с обзиром да сваки час другачије звуче и гласе.

Највећи доказ том врлудању и лупетању, јесте кад је на посласку за Америку једној новинарки, на њено питање зашто подржава Клинтонку, одговио – ЗАТО ШТО САМ ПАМЕТАН. А сад каже да је Србија, тј ОН , била једина земља која је навијала за Трампа!

Зар је могуће да тај нарцис који себе сматра првим државником света, не може да се досети да су свуда око њега ( и око нас!) амерички, и не само амерички, ш п и ј у н и !

Проф. др Слободан Турлаков

ИЗВОР: Новинар.Де